СРЂ

868

СРЂ. — SRĐ.

мањом софром сједе два дјевера од дома, а међу њима млада, с.ва у бијело обучена са китом планинског цвијећа у руци. Дјевери од сватова приступају к њима и невјесту мећу њима на мјесте, да тим покажу своју моћ и силу. Стари сват повиче : „Златни куме, вићи младу куму!" а овај скочи, јави се младој и на прст јој натиче прстен, што га је он купио. Настојници, домаћинови гости, трче око сватова, приносе јело и пиће а ови озбиљно узимљу, поздрављају домаћину, младој кући и пријатељима, а богме и нагињу подобро, па Бог зна што би било да старојко не повиче : „Домаћине, дај дјетету добру ријеч да се крећемо!" Домаћин сузним очима дохвати сомун и здравицу, што му пружа десни дјевер, па благосивље своје дијете. За њим то исто учини и домаћица, а дјевер испије остатак пића из чаше и тргне је себи у џеп за успомену. Пошто је домаћин дао дарове: сваком свату по махраму, старјешинама по двије, стари сват повиче : „На ноге сватови !", а дјевојке запјевају, а они као вукови устају, рећају се, поздрављају са онима, који остају и истим редом одлазе к цркви мало веселији него ли су дошли, јер међу њима је млада, па замишљају да су они хајдуци а она вила. Није им се чудити, јер то би рекао сваки, ко је читао о заточницима српске слободе, а прије не видио српских сватова. На путу их пролазници поздрављају „Сретан лов !" а млада и сватови добацују им наранче и слаткише. Дјеца се грабе, задиркују војводу, пјевају сватовима и поздрављају их. Такотоиде, док се не дође цркви, а онда се сватови уозбиље и очекују младожењу, који скоро долази, праћен од својих пријатеља, који нијесу имали мјеста у сватове. Млада је ту, младожења исто, кум је с њима, а ево и попа, па не треба чекати. Поп се обуче и почне обред вјенчања. Учо са својим другом одговара, и срце му се од милине топи, кад погледа свог искреног пријатеља, здрава и стасита момка, како стоји прама својој сапутници, која више сличи нагоркињи вили, него ли створу, који се родио и одгојио у овој долини суза и јада. Тада учо промисли, хоће ли он икад бити у положају свог пријатеља, којему сваку срећу и добро жели. Кад је читао Апостол, нагласи оне узвишене ријечи св. Павла : „Мужије, да