СРЂ

917

и човјек буде. Тада му на памет дође како је свом оцу обећао, да ће учити, али само за учитеља. Сјећа се он оног тужног дана," када је са својим старијим братом, препарандистом, дошао из цркве и нашао оца мртва : како је онда непрестано плакао ; како су га тјешили ; како су оца закопали ; како су му црно одијело обукли. Сузе, хао јагоде грожђа, грунуше низ његово лице и он се маши рупца, да их очисти, али оне теку бурно, као силна ријека. Пошто се горко исплакао, сјети се своје мајке, мудре и радишне сељанке, која је са троје сирочади остала; сјећа се како је она одредила, да њезин син настави науке; како је другог оженила, а онај свршио науку, добио мјесто учитеља и са собом одвео њега, да учи и да му поможе у кући. Сјећа се он оних дивних и узвишених ријечи и савјета, којим га је хранио његов брат и одгајао, да крене трновитом, али поштеном и уредном, стазом ; како га је једног дана предао једном препарандисти, да га одведе у препарандију, пошто се већ био увјерио да га брат посрамити не ће ; сјећа се како га мајка и браћа сузним очима отпратише, жарко изљубише и задњи пут савјетоваше, да пази што ради, а он зна што треба, јер је њихово паметно и ваљано дијете; сјећа се какав је упечатак на њих произвео главни покрајински град, препарандија, професори и другови ; сјећа се он како су га другови задиркивали и исмијавали у почетку, а послије поштовали, љубили и у помоћ увијек призивали ; сјећа се он и строгих професорских лица, који су га сви цијенили, али неки и мрзили и прогонили, ради његова отвореног, слободоумног схваћања; сјећа се он како је са својим покровитељем, препарандистом често пута шетао са једном прилично лијепом шипарицом, која је онда била „монитор" српске учитељице, а сада одрасла, изображена, лијепа дјевојка и ваљана учитељица, од које је данас ето добио карту. Почне тада пребирати историју своје несуђенице, која му је позната, баш као и рођена. Пошто је подуже о том мислио и сјетио се своје мајке и браће, који га желе видјети сретна и слободна, да све силе може посветити свом народу, из кога је изникао, увјерио се да може бити потпуно задовољан, што је овако свршио први свој покушај за женидбу. Учо би сад био потпуно задовољан, да му још нешто задовољство не мути, а то је само помисао, да ће његова несуђеница, коју он поштује и