СРЂ

964

СРЂ. — SKĐ.

Затвори писмо и погнуте главе одјури пошти, да својом руком преда писмо, које је упућено њему, али под тућим, њој непознатим именом тако јој је писао, да полиција не дозна гдје се налази, јер би му и тамо зановетала и ометала извршење његове „мисије"'. Иза тога нијесте могли више видјети учитељку нигдје ни на шетњи, ни у читаоници, ни у библиотеци, ни у женској задрузи. Злуради женски свијет поче о томе свашта говорити : оговарају учитељку, како се смјела толико упустити с непознатим странцем. како ју је он срамно изграо, како је њен учитељски углед много изгубио и Бог ти зна, што још не говоре. Очеви зловољно врте главом, опомињу кћерке, да пазе, шта раде и пријете, стискају песнице и причају како би га они и на крај свијета нашли, излемали, изгрдили, убили, да га науче да се не смије шалити. -s -* Учитељка проводи своје дане потпуно одвојена од свијета. Ради у школи, мисли о њ е м у, сваки дан му пише, а он јој редовито одговара и жали се да његова „мисија" иде спабо, да га полиција непрестано мотри и да од ње не смије подузети оно, што би морао. Једног дана прими писмо, којим јој јавља, да га је руски посланик нозвао к себи и да му је саопћио, да је његов даљни боравак ондје скоро немогућ ; да је у домовини проскрибован и .да му је врло опасно преко границе прећи. За то се посланик побринуо, да филозоф добије мјесто доцента српског језика и историје на московски универзитет, шта више, рече му, да је више него сигуран да ће његова влада овај предлог усвојити и тим наградити једног мученика српске идеје. За тим јој препоруча, да буде припремна сваког часа, да с њим крене, кад с руским пасошом у руци к њој доће. Кад је учитељка примила ово писмо, два и три пут га прочитала, о том озбиљно промислила, у мало да није сашла с ума од велике радости и пријатног изненаћења. И ми, који познајемо њене идеале, ни мало се томе не чудимо. Tii, ето јој на дохват циљ живота, за којим је непрестано чезнула, за њ радила, о њему мислила и он јој био врхунац златних снова. Бити жена доцента московског универзитета ; живјети у „светој"