СРЂ

ПОРУШЕНИ ЗЛАТНИ СИОВИ

965

Москви ; уживати све оно, што Москва има да пружи жени богатој, младој, изображеној и лијепој а уз то увијек бити уз њега — ко се томе радовао не би ! ? Таквом колачу би се морао радовати и ко мање сања о велеграцком, великашком, богаташком животу, а како не ће она, којој су то до сада били неостварљиви идеали ? ! Учитељка се живо даде на посао да уреди своје ствари, да је „се жених греде в полуношчи" нађе увијек спрзмну. Куриозна свјетина се чудила што се тако ужурбала њихова учитељка, да је чак и по који школски час пропустила, а многе провела пишући некаква писма и отвореним очима сањајући на школском столу. Али све настојање куриозне свјетине оста безуспјешно, јер учитељка мучи као заливена: трчи као навијена машина ; ради као црв у дрву. Једног дана устане раније него обично, уреди неке своје стварчице, а неки унутарњи нагон присили је да се, послије толико времена, отиде по „риви" прошетати. Узме своју шарену торбичицу и свој свилени сунцобран и оде на шетњу. По „риви" врви силна свјетина : грађани и грађанке „чине спезу", сељанке продају, нуде, мјере, замотавају и броје паре. Мећу овима има и неколико Црногорака, које у свом златотканом и кићеном одијелу продавају производе своје кршне и јуначке земље. Учитељка их мотри и у себи се пита : „јесу ли вићеле њега." Лојдов пароброд, стара, олупана бродина, стоји уз обалу и из своје утробе пушта густ, црн 'дим, хукти и бречи, као да га је ухватио смртни хропац. Учитељка, освјежена прољетним, чистим зраком, расположена слатким мислима на њега, таман хтједе, да оде својој школи, али у то дојури кочија, у којој два снажна, ненаоружана, црногорска перјаника стоје уз два оружана аустријска жандара, који на глави носе пруске кациге са жутим, мједеним роговима. Баци још један поглед на њих и опази мећу њима филозофа везана, погнуте главе и срамна, жалосна лица. Хтједне потрчати к њему, али не могаше од свјетине, која се у час окупи. Жандари изведу филозофа, предаду га с неким хартијама капетану, врате се, потпишу нешто перјаницима, они одјуре у кочији, а капетан повиче : ..Levu ponte !" и пароброд се крену, мутећи за собом бистро море.