СРЂ

ОТОК МЉЕТ.

181

Било је то, као да сад с ближега, а сад с далека груне топ, а при том би се често земља потресала. Учењаци стали су којешта нагађати, а један предложи тја, да се све становништво пресели на Пељешац, јер да то грување није друго него вулкан под морем, који би могао сав оток уништити. Страшан страх завлада, а пошто је то трајало већ трећу годину, изашаље цар Фрањо I. учењаке Павла Парча и Фрања Рипла, да ствар истраже. О том појаву написа Парч цијелу књигу, те сведе цијелу ствар на једноставне мале потресе, који су се и касније чешће опетовали." А што се послије ироћукало, кад се сва узмамила учењачка и неучењачка Европа? Мљећани добавили с некаква брода (не зна се како) пет-шест топова и обилно барута, па ће их смјестити у поземие скровите шпиље уз море и тако ће ти на часове да забављају учењаке и господу сенаторе... А зашто ? И то сие тајна велика ест. А како се није обазнало ? Није се обазнало по оној старој мљетској. „Ко је убио кнеза ?" „Бат!" — „А ко је држб бат?" — „Свак !" И овдје нам фолклоре пружа руку, као и у оној, кад је апосто Павле лачан, гб и бос уз огањ у Прожури хитио змију у ватру да цмичи, те оставио на Мљету камен св. Павла проти змији : „У име Бога и светога Павла, Не бојим се змије ни другога врага... " Досада сам ово истакао као неку преправу за развитак социологије на оному отоку, а сад би ваљало да пређем на разматрање развитка тла, бива тло даје подобан живот биљу, животињама и људима, бива каква земља, тако и жиће, па је Мљет разведен, на увалине итд., а опћење и људски одношаји? На то је помучно одговорити ... зна се ипак да је статут отока Мљета састављен још око год. 1345., али су му установе још старије, те су споменуте године само забиљежени обичаји, који су били одавнина.* Otok Mljet је bio za doba republike kao ultima Thule, a Mljećani smatrani kao lukavci i nastrani ljudi, te su ih Dubrovčani neprestano spominjali radi okretnosti i predrštine. — Sad pak tempora mutantur, et nos mutamur in illis . ..