СРЂ

KNEZ ALEKSANDAR SAPIEHA U DUBROVNIKU. 187

porozumien swoich z katolikami w tym kraju, nie cierpiacemi janzma tureckiego. Znajdowata tamze takže Jatwošć wgladania we wszystkie roboty i zwiarki przez Moskwe za pomoca religii Greckiej skojarzone i utrzymywane. Co tym bardziej ten dwor trwožylo, im bardziej widziano w tym kraju przewyžszajaca liezbe sektatorow Phociusza." ■ Kao što je Austrija preko Dubrovnika težila za Bosnom, tako je isto Rusija težila za Crno'm gorom. Rusija se je dovinula u republici tolikog upiiva, da se je mogla miješati u unutrašnje prilike i zahtijevati da se u Dubrovniku otvori ruska crkva. To je napokon i postigla. ,,Korzystajac ze slabošci Dubrowczanow ministrowie Ruscy nad ta niemoczna Rzpta zwyk[a, jak dawniej u nas, rozpošcierali w[adze, i tym može przykrzejsza, im mniejszej doznawali sprzecznošci. Publiczne modlitwy za zdrowie Imperatora odbyte z oklaskami zostaly, aby dadž poznać reszcie Еигору, jak w krajach najbardziej oddalonych srzdziny swojej potegi sžanowane sa jego rozkazy, • i do jakiego stopnia jest strožem i obronca wiary, ktora panuje." Engleška i Francuska i Francuska idahu samo za trgovačkim interesima. Nut-arnji nemiri, razne stranke, pomanjkanje zaštite i novaca siljahu republiku, da primi sve postavljene uvjete. Sam je Sapieha čuo, da je to priznao rektor republike jednoj engleškoj deputaciji. Spomenuto je, da je Sapieha vrlo cijenio francuskog konsula Bruera; s jednakom mu hvalom spominje i sina, pjesnika Marka Bruerevića, koji je „posiađal jezyk s}awiaiiski, jak rodowity Morlach." Njegovo životno stanje označuje vrlo bijednim. Priča, da je on proti očevoj volji oženio uzeo za ženu neku prostu djevojku iz Travnika. Otac mu s početka nije ništa znao za to vjenčanje ; silno se je pak razljutio, kad mu je snaha kod prvog objeda skočila nogama na divan i jela samo pomoću prstiju. Mladi Bruerević je skoro ostao udovcem. Premda su ga i žena i dijete stajali mnogo žrtava, on je ipak inuževno podnašao sudbinu i uvijek se je bavio perom. Sapieha se u svom putopisu često obazire na dubrovačku povjest. Za izvor su mu služila sva poznatija djela a mnogo toga je zabilježio onako,_ kako je od koga čuo. Jasno predviđa skoru propast republike; iza potresa god. 1667. nije se mogla nikad