СРЂ

200

СРЂ. — SRĐ.

— О мало да се синоћ нијесам побио у кафетарији 1 с некијем мрнарима фажолонима 2 за ову нашу лијепу бандијеру. — А зашто — упита га крмар. — Некаква гнусна;. .. па и ти је познаш: Georgette Sauterelle ... 3 — Коњиц! знам је, кријешти да те заглуши. — Па добро, изишла ти на шену 4 омотана франчезом бандијером, па ти канта 5 славе Наполеонове и из једнога кошица вади бандијеру за бандијером свијех земаља, које је Наполеон освојио; напосљетку извуче и нашу бијелу, а у мени срце да пукне од једа, али мучим . . . што могу да учиним? Нас пет—шест, а њих стотина, а и у својој су земљи; само појмљиво слушам, што he говорити о републици; знам доста франчези, пак сам напео уши. До мене неки фажолони, са којим сам се упознао од како смо овди, пак се осмјехну и гледају ме, а ја само бркове грицкам. Када „Коњиц", пошто је отпјевала славу старе републике, рекне, да he тек сада велика постатп под закриљем орла, ког је велики Наполеон посадио на врх високијех кула величанственијех фортеза, мени се заблијешти, поцрвеним као рак и викнем. Јаmais fa, пот de Dieu! — Нетом сам викнуо, зграби ме онај Франчез који јс сједио до мене, али то као пријатељ, да ми спријечи викати. Они наши, мислећи да Франчез хоће да ме бије, прискочише му, те држ' десно, држ, лијево; дође пулиција и рашћера нас. Добро што се овако свршило, да ти нијесам провео старо и ново годиште у тамници. — ... Након тренутнога ћутања дода полугласно: — Може бити да је боље било да су ме одвели у тамницу и да су ме тамо заборавили, док не цркнем. — Ко ти зна што ће бити с нама, мој Марине; свашта се говори. — Чуј ме! било што било, ја му нећу бити мрнар франчези, а још мање на нашему броду бити Франчез — и то рекавши Марин потапка по умотаној застави и дода: — На ^Кафетарија - Кафана. 2 Фажолини — подругљиво име којим наши ^мрн"ар'и називају француске. 3 Sauterelle Скакавац, дубровачки „Коњиц". ^Шена ЈЗ— шззорница. 5 Канта — пева.