СРЂ

ПОСЛЕДЊИ МРНАР ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ. 199

— Beh толико идеш по мору! — примети зачуђено један од дружине. : — Било ми је петнес годишта, кад су ме господа укрцала као сиромаха, јер тетка која ме отхранила и она умре, а ето ми је сада тридесет и осма. Свуд сам био ђе наши иду; никада, фала Богу, нијесам се с бродом разбио, никада ни у Кварантини био, а нијесу ми никада капетани рекли ни „ђаво те однио", а био сам и с Вулетићима, и с Дубравчићима, и с Јакшићима и са још неким од њих, који не ће отићи у Рај у штивалама; 1 али брате то су Дубровчани па, и ако нијесу властела, складни су и госпари су; видиш, и ви из села сте складни, а то је све учинио наш властелин. Е, не ћу ја, а не бих ни могао, у мој Дубровник, када њим не би наши госпари заповиједали. Све до Гружа сам је Марин одржавао разговор узбуђен помишљу, да на Минчети и на ЈТовријенцу 2 може бити други војник сем солдата дубровачкога, и да се над Орландом може вити ма која застава сем беле заставе Светога Влаха. Када стигоше до Кантафига, 3 оба Маринова друга ижљубише се са својтом, која их је допратила, а и Марин се с овима рукова, па се наша три мрнара одвезоше чамцем на полаку 4 „Libertas" која је стајала укотвљена насред пристаништа, готова да крене у соврњи r> за Црно Море. II. У Марсељскоме пристаништу, Saint-Jean, привезан уз кеј међу бродовима свих народности, налазио се и „Libertas". Он је од подужег времена у Марсељу, где је искрцао жито, а сада крца разне тргове за Александрију. На њему је и сада Марин ког је капетан још лане поставио за нострома. Освану нова 1808 година. На пет—шест бродова лепршала се позната бела дубровачка застава међу шареним заставама других држава. Пред вече на полаци ностромо Марин с једним крмаром спустише заставу и док је свијаху рећи ће Марин:

^Штивале — велике чизме. 2 Минчета и Ловријенац — Дубровачке тврћаве. 3 Кантафиг — место у Гружу. 4 Полака — врста брода са три катарке. 6 Соврња — терет потребан за одржати брод у равнотежи.