СРЂ

198

СРЂ - SRĐ

говини а, као што нам је Лука говорио, и у Италији и Инглитери, ђе је он путовао. Ми ти оно госпару што је његово, као што му од пантивијека давамо, пак, Богу фала, ништа нам не мањка. А синови по мору! — тужним гласом рећи he сељак, који је био отац трећега мрнара. — Ето јединац, пак ћу опет без њега. — Па на то смо се обикли, — одговори Лучин отац, ко год је близу мора, морем живи. А што мислиш, под Франчезима било би ти боље, јели? Грђе болан, а мјесто мрнари наша би дјеца били солдати. Озако имамо наше бродове, пак их чува Свети Влахо. — Чува, слава му и фала, — сви сељаци скупа рекоше и нагнувши главу, отвореном десном руком гурнуше са чела ка затиоку сарук, који им омотаваше фес на глави. — Неће, болан не био, они за дуго остати; само док се одморе, — настави Лучин отац; — него да ми идемо, дјецо, пут Гружа, пак ми прије ноћи дома а ви на ваш брод. Плате вино и крену пут Гружа. — Само да се ухитим брода, — говораше успут Марин, — па макар не партили 1 сетеману 2 дана, нећу ти се макнути с брода, само да ми је не сусретати сваки час ове репате солдатине. — А како ти не сметају кад су у франчи? — упита га Лука. — Онда су они дома; ја их не мрзим, они су ми најмилији од свијех другијех народа, чак су ми по свијету мили, али далеко их од нашега Дубровника, па да би пун Леверин 3 напунили жутијем наполеонима. Ја немам ништа и никога. Нијесам познао ни оца ни мајку, обоје ми је умрло, кад сам био мали; све што имам то ти је на мени и у мојој скрињи, 4 пак сада да не будем ни Дубровчанин. Е, душе ми моје, ако се то догоди, нећу никада више дома, а никада ни на дубрОвачки брод, ако над Орландом 5 и на пику 6 буде ма каква бандијера, сем ове под којом навегам ето двадесет и три годишта.

1 Партит — отпутоват. - Сетемана — седмица. 3 Леверин — једна твр-

ћава дубровачка. 4 Скриња — сандук. "> Орландо — камени кип над којим се

у Дубровнику дизала застава. 6 Пик — . место на броду где се диже само

народна застава.