СРЂ

226

СРЂ — SRĐ

ради што је република жељела. Али послије је бег поновио своје понашање и сад је требало да дубровачки кнез даде о том налог посланику Сараки и његову другу, да пролазећи кроз Столац прикажу тужбу преко свог драгомана и заповједнику оног града и да захтијевају да им се врати џумрук незаконито побрат и да му запријете да he се иначе тужити у Цариграду. И другу тужбу имали су Сарака и друг му приказати заповједнику столачком, што је био присилио попа католичког, Дум Ивана Кристића, да му плати харач. То бјеше противно адету и дубровачким повластицама, јер бискуп Требињски и Мркански и Роегови попови бијаху под штитништвом дубровачке републике и у Турској су их сматрали као дубровачке поданике. Стога имао је сада од посланика бити позват столачки заповједник, да врати Кристићу незаконито плаћен харач. Онда на Плочама и у Стону продавало се премало соли а то стога, јер се из Неретвс и Макарске против уговора с Турском увозила млетачка со. То бјеше велика штета за дубровачку републику, која је од продаје соли вадила добар дио својих државних прихода. Сарака и Черва имали су стога столачкому заповједнику показати царев ферман о забрани увоза недубровачке соли, тражити да сс та забрана не преступа и да буду кажњени кривци. Сарака и друг му имали су поновити исту тужбу и мостарскому и коњичкому заповједнику преко свог драгомана Божовића. На дубровачком земљишту био је прије убјен неки Стјепанић, млетачки поданик. Влада дубровачка била је стога позвала кадију љубињског да даде илам о томе. Том пригодом била му је послала дар од тридесет реала. Али кадија не хтједе задовољити Дубровчанима кажући, да је дар од 30 реала за њега премален. Посланици Сарака и Черва имали су послати у њега драгомана да га присили да даде тај илам. Дубровчани су у Новом Пазару имали једну авлију за своју трговину. Hby су им Турци били незаконито присвојили. Али путем суда били су Дубровчани изнова добили држинско право над том авлијом. Иего је у оно доба пред посланством Саракиним република дубровачка била обавијештена,