СРЂ

228

СРЂ — SRĐ.

консула у Цариграду, Chirico. Они су му имали приопћити ствар под оштру уредовну тајну и послати га у француског посланика, да исприча дубровачку владу. За извршење посланства био је поклисарима додат, како смо рекли, драгоман Михо Божовић, који је био дао доказ своје вјештине посланством у Босни. За вјежбеника драгоманова, или као младића за језике, би одређен Мато Пушић наредбом да се вјежба у свим послима с драгоманом. Одређено је по церемонијалу да с посланицима иду поп или капелан и бријач, па два јањичара, војници и дубровачки трговци. Посланицима је одређено за храну, за сваког од њих, до 60 грошића на дан т. ј. дукат и пб; то би била круна и 55 пара рачунајући дукат од 40 грошића за К. и 7 пара по вриједности установљеној XIX. вијека од аустријске управе за дукат дубровачки. За Божовића је одређено 150 реала да добави одијела и 80 цекина за провизије и трошкове налогом послацинима, да му давају што му буде требало, уз примницу; сто реала одређено је Пушићу за одијела, али уз увјет да то нема бити прецеденат за будућност ; одређена је још плата и воз Пушићу; одређено је још 100 пјастара за сваког јањичара а по два златна цекина за сваког војника; одређен је и износ за попа и за бријача, као и сви износи, које је требало издати. Харач је онда износио десет хиљада златних дуката и вијеће умољеника на вријеме одреди, откле се тај износ има узети. Пошто се у 'Гурској није могло радити без дарова, вијеће умољеника одреди и износе за те дарове; тако би наложено посланицима да дарују двије тисуће пјастара великом везиру, нетом их затражи а осталим чиновницима и кајмаканима да се дарује онако, како су чинили пријашњи поклисари с харачем. И драгоман би овлаштен да дијели дарове, али само оне које обичавају у Цариграду дијелити драгомани осталих страних поданика. Нај знатнији посао, како смо рекли, а нај деликатнији и за Сараку и Черву био је поновљење хатишерифа за трогодишњи данак. У ту сврху би поклисарима предата једна особита комисија затворена и запечаћена с оштрим налогом да