СРЂ

ГОСПАР БОЖО САРАКА

229

је не смију отЕОрити него стопрв, кад буду у Цариграду. Имали су гледе отвора нај строжи пропис, т. ј. да при отварању не смије бити назочан нико, па ни сам драгоман. У том налогу бјеше одређено да посланици могу потрошити за сам хатишериф 4000 пјастара. Тим новцем имао се дакле подмитити велики везир и, ако је требало, други чиновници. Одлазак посланика из града на Плоче био је установљен од вијећа умољеника за 30. априла 1789. а одређено је да крену пут Цариграда у први понедјеник иза овог дана т. ј. 6. маја. Сарака и Черва били су у Цариграду већ 10. јула 1789.

ИСПОВИЈЕД. — Милану Кљаићу ДОЊА ТУЗЛА. , Р. ЈОВАНОВИЋ.

Болна глава, слабе груди, Срце студен кам, Да ме нешто још не буди, Пресвисн'о бих сам. Мојих јада не зна свако, С којих венем млад, Ја ћу ти их макар плак'о Исповједит сад. „Драга ми је давно ошла У далеки крај, Пољуб жарки, кад је пошла, Дала ми је ај! Мис'о на њу свудме прати, Срце тежи њој, Ал' је нема, да се врати У загрљај мој.