СРЂ

;

2

СРЂ. — SRĐ.

t

One su bile odmor iza teška truda, siromahu utirahu patnje. Njima samijem su naša polja dužna, ako bi gdjekad mogla svrgnut s pameti i velikaše, i poreze, i oluje. Udušivahu mržnje, otirahu gorke suze. Nijedno geslo na svijetu ne učini toliko dobra, koliko moje gusle. Ali neprijatelj, kog treba da proćeramo, povrati mi laku srčanost. Neka u mojijem rukama puška zamijeni gusle, koje bjehu rastucene. Toliko prijatelja, od kojijeh se rastajem, reći će ako poginem: Ne htjede da divlji tuđinac veselo igra na našijem razvalinama. ( pr . Jeni).

Милован Глишић

Трагична коб прати наш сиротни врт, Што год имасмо снажније и јаче —■ < Све то нам пркосно одузима смрт; ! Сваки дан Српство избранике плаче . . . . Бурно прошло љето много нам узе, А ново, одмах својих првих дана Донесе нове болове и сузе: Нема нам више чиче Милована ! . . И он подлеже трагици човјека, Који са пуно хумора и знања, У свом албуму скоро пола в'јека Уноси наше патње и јецања. . . Доста је судбо, вај смилуј се више! Обиђи друге народе и људе, У твојој књизи већ знамо да пише: „Србин ће свагда бити среће худе!"

f 2 јануара 1908.

Мићун П. Павићевић -

/