СРЂ

194

СРЂ — SRĐ.

и тијелом и духом од другога, тако се и вјера Грка разликовала од вјере осталих народа. Њихова је вјера носила печат њиховог генија, па и онда, кад Грци позајмише или попримише по који туђи назор или начело. Вјера им је била производ маште на темељу природе и њезиних особина и појава. Богови су код Грка били бесмртни људи, који су у велике чинили оно, што људи чине, или хоће да чине у маломе. По нарави нијесу грчки богови били од вијека, него су с временом постали као и људи. Богови су и свијет настали мало ро мало из пратмине поступним развијањем, док нијесу дошли до највећега савршенства као бића, која владају и управљају свијетом. Ми се овдје не ћемо позабавити с боговима грчким уопће, већ ћемо нашу пажњу свратити на зле духове, демонска бића, да видимо, у колико имају додирних тачака с нашим пропалим анћелима. У првом ћемо реду споменути Прометеја. Он је персонификација људскога духа, који тежи* за неизмјерном и неограниченом спознајом, који се ријешио да поруши ограду, постављену измећу њега и божанства. Ту своју дрскост треба да окаје, и стога га Зеус даде приковати у скитској земљи о пећину, и по орлу дању му изједати јетра — сијело свих опаких пожуда — која му сваке ноћи опет нарасту. Прометеј прикован о пећину постаје тако симбол људства, који пати за своју дрскост. Чудновата је при тому примједба приче, да се он тек онда може ослободити, када који бесмртник усхтије добре воље мјесто њега умријети. Не ћемо се можда преварити, ако речемо, да је та примједба тек одјек библијских традиција и обећања. 0 Titanima се и Grigantima не може рећи да су зли духови у правом смислу ријечи, пошто нијесу друго него персонификације разузданих елементарних сила. По првотном својем значењу Ериније или Еумениде представљене су као осветнице и казнилице за свако поремећење ћудоредног сустава, које су починили буди богови, буди људи. Али, кад се временом почела све боље развијати помисао на осветницу Немесу, стегне се значење Еринија, те им буде означена обитељ као особита казнена област. Пјесници, а особито трагици, радо су упорављивали Ериниј^ као неумољиве прогонитељице сваке повреде крвне свезе посве-