СРЂ

197

богова, те им је задаћа да прогоне злочинца и да освете његово недјело. Од осталих пакленских бића, која немају баш додирних тачака с нашим Сатаном, споменућемо нај прије X е к а т у. Она је господовала нарочито отајственим силама у природи, те стога је њезина појава била страшна. Као божица ноћних страхота лута ноћу с духовима покојника по раскрсницама и гробовима, а шаље из подземнога свијета све могуће ноћне страхоте, да нашкоде човјеку. У њезином је друштву увијек Е м п у с а, људождера сабласт. Римљани попримише више или мање грчка божанства, којима у неким особитим случајевима придодаше особитих обиљежја, али се у главном не одалечише од назора својих учитеља. Ф ур и ј е код Римљана очитују далеко суровију нарав него грчке Ериније, и стога се више приближавају Сатани европских литература. Али с друге стране изгубише доста од своје самосталности и неодвисности, јер стоје потпуно под власти богова. И ако у класичној литератури међу характеристичним цртама демонских бића нађемо и такове, које одговарају потпуно обиљежима модерног Сатане, ипак све те характеристике скупа не могу да даду тако мрачну и страховиту слику, каква је слика Сатане. (наставиће се) Kad је ruža pala. Ermenegild Božić. Na grudima djevojke mirno u proljeću ruža je cvala, al' svježi maistral je pirno i ruža je na zemlju pala. Ej ružice nestašna mila ne leti gdje vjetar te nosi, pritvori ta mirisna krila, to moje te srce sad prosi; al' ona je letila tamo za lahorom, sve dalje i dalje... tek jednom je zastala samo, ko zađnji da pozdrav mi šalje .... I nesta' je u morskom valu sa grudi' djevojke cv'jetni'! .. . Ja spominjem još ružu malu kad duhne maistral proljetni.