СРЂ

Оптимистичко-философске студије * * о природи човјековој * * написао проф. Др. И. Мечников

превео Др. Ј. Кујачић.

ГЛАВА ПРВА У ВОД ■ . ' . ' I Разни погледи на човјекову природу. Знатност изучавања људске природе. — Природа човјекова као главни основ морала. — Поштовање људске природе у Грка. — Философска метриопатија старога вијека. — Рационално схваћање у 18. и 19. вијеку. — Тлачење људске природе са стране религиозних учења. — Утицај религиозног држања на свагдањи живот и на вјештину. — Реакција са стране реформације противу тлачења људске природе. — Сакаћење људскога тијела у примиr I тивних народа. * * * И ако је савремена наука постигла веома знатан успјех, ипак се често чују противу ње разни гласови извјесног незадовољства. Између осталога говори се и ово: истина, наука је знатно побољшана материјалне увјете човјековог живота, али је зато она сасвим слаба и управо ништава, чим се почну ријешавати философска или морална питања, која у опће, и још тако јако, интересују свакога образованог човјека без разлике. Мјесто користи, наука је у томе правцу насупрот велику штету учинила. Разрушила је наиме све религиозне основе и тиме је одузела човјечанству посљедњу наду, којом га је вјера тјешила, а није била у стању, да постави ништа боље и сталније на мјесто учињених рушевина. И збиља савремено се човјечанство налази у неком стању опће непријатности. Човјек се данае без обзира на савремене, далеко згодније увјете за развиће и усавршавање многих његових функција, осјети веома слабим, чим би се учинио опит,