СРЂ

216

облику фантастичних бића, која су представљала људске слике, унакарађене разним животињским знацима, а Грци су давали својим боговима изглед најљепших људских прилика. То је главни карактер културе и живота старих Грка. Њихово поштовање људске природе обухватало је дакле такође и спољашњи изглед. Они су све одбацали, што је могло поштетити и измијенити природну човјекову слику. Тако су н. пр. они сматрали обријану браду 1 као нешто веома ниско и недостојно, јер је обријано глатко лице давало човјеку према његовој природи незгодан женски изглед. Обожавање људске природе са стране Грка огледало се у цијелој њиховој пластичној вјештини и послужило је чврстим основом за њихову над^оћност у области свију вјештина уопће. Главна се тежња свију грчких вјештака састојала у томе, да што вјерније и тачније насликају човјека. Зато су они мјерили и размјерали сваки дио у тијелу, како би се што боље примакли стварности, којој су се приближили тако, да је модерна наука могла само потврдити њихове главне резултате. - Скулптура, помоћу које су Грци нај боље могли до данас да изразе природу људску, била је у њих правом народном вјештином. И грчки су филозофи имали веома узвишено мишљење о природи људској, о људском тијелу и његовом облику. Представа људскога тијела — то је био управо идеал грчке вјештине. У исто је вријеме њихова философија истицала вриједност свију карактерних црта људске природе тежећи на хармоничан склоп цијелога човјека. 1 Та је мисао, којој је Платон. дао извјестан облик, била главном основом старе академије, откуда је доцније прешла и у скептичку школу. По Ксенофонту (4. стољећу) се срећа онога, који'је припадао старој академији, састоји v савршенству свију природних' функција и у превасходству, које само човјеку припада. (Zeller а. а. 0. 5. 880). Кад се принцип култуса људске природе сам по себи и сувише опћи, није никакво чудо, што су се око његове примјене

1 Брада се почела бријати тек од доба македонског царства. Филозофи су тај обичај осућивали, као нешто неприродно, што се противи њиховим погледима, те га сами нијесу примјењивали. Види Херман „Грчке приватне старине 1870. I. 5 175^-177.

2 Dietelet. — Anthropometrie, 1872; р. 8G.

3 Zeller. — Die Philosoph - d. Griechen 3. Afi. Bd. II., I., 1875 ; 5. 141.

СРЂ. — SRĐ.