Старе српске биографије. Књ. 1

98 СТАРЕ БИОРРАФИЈЕ

Падне к ногама, целива игумана и сву браћу, клањајући се свима до земље. М сви га примаху љубазно, распитујући га о одласку по гори, и, видећи тужни и измењени лик му младости, мишљаху да је ослабео због босотиње ногу, од великога пута по камену, на који није навикао. М отпусти га игуман да се одмори. А не знађаху да му тело једе жудња у души за оним пустињицима. Пошто се одмори, дође игуману и исповеди му болест срца свога, не тајећи узрок промењености своје, паде на колена и замоли за благослов да га отпусти да с оним пустињицима одвојено проводи живот. И не лоби то никако, јер се игуман зачуди неумесној молби његовој, па му рече: „Не, чедо, не пристоји се ономе који још није утврдио ноге ни на темељу првога степена опћега жића, машати се службом врхунца мучања и усамљености и пре времена по својој се вољи управљати, јер ни по времену, ни по узрасту твоме није лепо да то сад иштеш, јер све треба у своје време. А о теби се и у многим земљама прочуло чији си син, и твој лолазак к нама није се затајио од садашњих владара. А да ти се у пустињи деси нешто ненадано од опћега непријатеља људског ђавола или од убилаца, сви би нас осудили, што смо се покорили твојој вољи.“ ИМ тако му би забрањено, и то није, било без Бога, него је, шта више, то била воља његове благости и милости, да се не би светлило, зашавши међу пусте горе, сакрило као под судом“ те би се тако многи, који се њиме после просветлише, лишили светлости спасења, па се покори игуману и рече: „Воља Господња преко тебе на нама, часни оче!“ —

И могаше се видети како марљиво иде да послуша браћу и свима помаже у потребним пословима, и, како се с њима много трудио, ради многе смерности сви су га волели и дивили су му се. Дању, дакле, у потребама телесним служаше

6 По Јев. по Мат. гл. 5., ст. 15.