Старе српске биографије. Књ. 1

__СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ РР4

у

тога је лепо, живо, живописно до драматичности причање о животу Св. Саве, са много лепих епизода, са много, додуше, легендарности, али у ко-, јима такође има лепота. „Он има ванредан дар живописног, и уз то лако и природно излагање, _ Он је наш најбољи стилиста, најслађи приповедачл романсије српски ХШ века.“ Због тога је Теодосије био врло популаран, и његово дело у брзо истискује Доментианово, и стари историјски списи црпу податке из његова дела. на

Али је Теодосије био скроман, знајући врло добро да су историјски подаци стварно Доментианови, па је у заглављу рукописа и ставио: житије Св. Саве... сказано Доментианом, а списано Теодосијем мнихом, тако да су доцнији преписивачи по правилу изостављали оно друго „списано Теодосијем“, сматрајући за неважно, а остављали само оно прво „сказано Доментианом.“ Тако је и Ђ. Даничић, нашав један такав рукопис, издао Теодосијево дело 1860. г. под именом Доментиановим. Доцније, кад је пронашао право Доментианово дело и издао га 1865. г., и кад су пронађени рукописи Теодосијева дела са потпуно исписаним заглављем, огласио је оно прво за Теодосијево, како и јест.

По оном сказано и стисано (што смо и ми оставили непреведено), — одбацив сасвим оно буквално тумачење да значе усмено испричано и писмено исписано, управо написано по диктату, дуго се сматрало, па и данас сматра: да сказано значи оригинал, а саисано прераду. Али како је та прерада била да ни камен на камену од старе зграде није остао, да је све испричано сасвим другим речима, сем неких позајмљених фраза, и. да су остали само исти догађаји, испричани по истом реду, могло би се рећи, да је Теодосије написао своје дело, онако како се данас често каже, по Доментиану, т. |. да га је употребио као једини извор, а из поштовања и скромности онако забележио зато што је. Доментиан први написао, а можда био и ученик и сапутник Св. Саве.