Старе српске биографије. Књ. 1

ХХ МАЛИВОЈ ВАШИ

Да је то тако види се и по том, што он има и сасвим друкчијих схватања од Доментиана а има и неких разлика у причањима неких догађаја, нпр. у путовањима Св. Саве у света места. Најбитнија му је разлика што је он изоставио из причања Доментианова да је Св. Сава крунисао брата Стефана круном коју је добио од папе. Чини се да је за ово и најглавнија побуда ове прераде Теодосијеве, можда црквенога сабора или неке струје на двору краља Милутина. Док прва три биографа или не-помињу католичку веру, као Св. Сава, или је помињу сасвим мирно, као Стефан Првовенчани, дотле је Теодосије у више маха назива јересју из које Св. Сава изводи народ у православље. Док Доментиан говори како је Св. Сава уверио угарског краља Андрију у правој вери, неисказујући јасније шта мисли, Теодосијеприча како га је Св. Сава превео из католичке јереси у православну веру. У Теодосија је силан национализам и родољубље, што се види нпр. и из онога места, када се Св. Сави јавља један старац !: стретује га да с оцем подигне манастир у који ће долазити њихови људи, и да се српски манастир зове, и што на више места патетички узвикује: „таквим се светлилима сриска земља тада просвећивала“, хвалећи Св. Симеона и Св. Саву. То се види и код прича о Стрезу, бугарском цару Борилу, о освајањима бугарским незаштићене Маћедоније за време пара Калојована, кад говори о бугарским калуђерима у Трнову итд.

У њега је развијен и народни демократски дух по чем би се могло извести да је пореклом из језгре народне. Говорећи о раду Св. Саве на утврђењу православне вере, он на више места истиче, како је Св. Сава радио и на ублажавању разлика између сталежа у тадашњем феудалном друштву, поучавајући властелу, да буде блага према народу, према „једнокалним створењима“, јер су сви пред Богом једнаки, јер он неће разли= овати ко је властелни а ко прост отрок. Он у