Старе српске биографије. Књ. 1

240 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

царства, шта више ради њега и беше положено у светом манастиру његову. Призва патриарха и своје саветнике, и питаше да ли да да Светог, а они рекоше да никако то не чини, јер, рекоше, велможе и сав град врло негодују због тога. Цар опет написа утешно писмо својему зету Владиславу краљу, и, ово додав, рече. „Ако је Богу било по вољи да се упокоји међу нама, вернима Христовим, ко сам ја да се вољи божјој противим

или да се дрзнем потрести гробом или светим ·

моћима Светога, а уз то Свети ништа није завештао о свом преносург (Све, дакле, што год желиши молиш од мене, није ти забрањено, сине мој, рече, а што ми није лако дати, немој ме приморавати, јер ми и патриарх и велможе и сав град то з32брањују.“ ИМ тако, обдарив довољно посланике, отпусти их.

А краљ Владислав виде да је цар неумољив, и недоумеваше се шта да чини.( Сматраше да је на њему укор и срамота од људи а гнев од Бога, док Свети лежи у туђој земљи и ван свога народа. Намисли да отиде сам цару и да своју молбу добије. Узе са собом мноштво својих благородникг, епископа и игумана, и посла пред собом гласнике, јављајући цару о свом доласку. Даде им да понесу и много злата, да даду патриарху и саветницима, да, кад он буде дошао пару, нађе све готове да му помогну у молби његовој“.

И кад дође Владислав краљ, таст његов цар Асан надалеко га испред града пресрете, и дочека га са сваком почашћу и љубављу. ИМ, кад краљ Владислав дође у град, најпре замоли пара да отиде у манастир, где свети лежаше, да се поклони. И дође са епископима својим и са свима благородницима, и учинише достојно поклоњење као својему оцу и учитељу и божјем угоднику. А краљ Владислав немађаше мере сузама, бијући

5 ТТ. 1. ради царства, да га (ов. Сава спасава у невољи 5 Мнтересантан податак о подмитљивости!