Старе српске биографије. Књ. 1

242 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

јаве Светога бојаше да га задржи, да не би што пострадао. И показиваше се каода неку благодат чини зету својему Владиславу краљу, говорећи: „Ја, дакле, као од Бога дарована хтедох да имам Светога код себе у мојем манастиру, и свети гроб ' његов поштовах и украсих, каошто си видео, и никако не помишљах да се Свети од нас изнесе. Али, како си потрудио висину краљевства к мени својему оцу, и сам си дошао, нећу да те, сина мојега, отпустим тужна. Узми, дакле, свога у Господу оца, и однеси га у своју земљу, каошто хоћеш.“

А краљ Владислав и епископи и благородни његови помишљаху колико није лако то узети од цара, па, чувши да се све ово на једанпут дарује, од несхватљиве радости падоше на земљу и пару "се поклонише, и оправдано, јер се обогатише од Светога великим богатством, више од џарских скровишта. М тако сви с царем за светлом трпезом примаху утеху у радости и многом весељу српа.

Потом краљ Владислав, спремив царску багреницу и све што је потребно на подизање светога тела из земљиних недара, заповеди да се учини служба Светоме у помен његов, а сам са својим епископима, докле се служба служила, отвори гроб Светога. И видешега, у истину, света духом, и телом свега цела и непорушена, како су власи из главеи браде све светле и целе, и како лежи каода спава, јавио се, обеселив пријатним мирисом као миром ароматом све који около стајаху, и не одајући ни најмање од онога што је тужно. И не само свето тело Пречаснога него и дрво које је било около њега и гробни прах Бог обогати пријатним мирисом и целбама.

Грађани, чувши то, у множини стицаху се да виде Светога, и добиваху додиром светих моћију његових исцељења многим болестима, јер не бивају далеко силе ољ Бога светима у част Светога, јер мучени духовима нечистим биваху слободни, дароваше хромима (богаљима) ход,