Старе српске биографије. Књ. 1

Живот СВЕТОГА САВЕ . 243

и грбавима исправљање, и глухима да чују. А који не могаху због мноштва народа приступити све тима његовим моћима, узимаху гробни прах пријатна мириса и, призивајући Светога, метаху га на своје болести, и сви добиваху здравље молитвама његовим Богу, тако да сви који ово виђаху слављаху Бога, и дивљаху се светости Светога, па, разграбивши гробни прах пријатна мириса као злато или бисер, хитаху да однесу у своје домове благослов овај, негодујући на цара што је дао Светога од њих. А краљ Владислав, чув том побојав се да се како цар не покаје и опет отврднув задржи Светога, заповеди да одмах подигну (Светога и понесу у своју земљу.

Потом шар позва краља Владислава за трпезу весеља и љубави, па га назва отимачем место сином, говорећи: „Дошав отео си ми Светога, Богом даровано ми скровиште, и послао га у своју земљу. Насити се, дакле, јер си испунио жељу срца сво-

"јега, учини да и ми молитвама његовим добијемо милост од Бога, јер одржасмо љубав према њему и за живота и после смрти његове“. И краљ многим даровима, изабраним коњма и другим почастима, обдари цара и патриарха, а још више цар обогати краља и све који су с њим дошли, и тако се самодршши у љубазном прапењу растадоше.

А грађани потом и од спољашњих страна! 0 опет долажаху гробу Светога, и свако приношаше своје болне, помазујући их прахом пријатна мириса из гроба Светога као миром и, примајући молитвама његовим целбе својим недужнима, радосно одлажаху својим домовима, славећи Бога. М, док су ова чудеса од гроба Светога тако бивала, благочастиви цар Асен радоваше се томе неситом душом, и замишљаше каода је Сврти ту и да није однесен из његова манастира. Заповеди да се гробне даске које бејаху држале Светога у гробу,

Б1о (Спољашње стране — стране споља, око престонице, што зли данас зовемо унутрашњост.

16"