Старе српске биографије. Књ. 1

244. СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

и зудотворни прах пријатна мириса положе у гроб Светога, и да се положи први камен врх гроба, и да се покрије царском багреницом као и пређе, и да се метну свећњаци и златом окована кандила у част Светога, да осветљавају свети гроб његов, како и досад тај гроб стоји украшен у част Светога у манастиру цареву, у цркви светих четрдесет мученика.

У том манастиру цареву беше неки инок по имену Неофит. (Он од много година беше искоивљен, и нимало се не могаше исправити, и цар беше заповедио да се храни у манастиру његову. И Свети још за живота, када је дошао у тај манастир, указивао му је човекољубно много милости, јер овај, опирући се рукама о колена и о штаке, пузећи по земљи, врло бедно- провођаше живот. По престављењу и преносу моћију Светога дођоше неки странци у тој манастир, и примише овога Неофита за трпезу Бога ради, и, пошто су га довољно угостили и напојили да није могао допузити ни до своје рогозине да се одмори, странци изиђоше и оставише овога Неофита у припрати црквеној. А он, вином отежао, не знајући шта да чини, не сумњајући се, леже на камен који је врх гроба Светога, и на њему се одмараше спавајући. М у поноће, као од некога светлога пробуђен, наједном скочи с гроба Светога, и, осетив се одмах да слободно стоји на својим ногама, дивљаше се од ужаса, говорећи у сгби: „Јесам ли ја, Неофит И ако сам ја, како слободно стојим и ходимг Не пужах ли јуче по земљи на коленима и штакама, а сад сам здрав и ходим без. сваке помоћи Какав је то ужас са мном Не знам да ли сам то ја, Неофитр“ ИМ, потражив штаке с помоћу · којих пужаше, опирући се рукама, нађе их на гробу где беше лежао, и, опипав се по коленима и осе-. тив их месом и кожом обложена, рече: „Заиста сам ја Неофит, без свакога спора. јер ево и тра-

" По свој прилици имао је одузете или сасушене ноге.