Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 245

гови по земљи страдања мојега показују да сам ја.“ Весео и врло радостан због својега здравља, похваљиваше Бога, и, бијући главом о гроб Светога и узбуђујући се, говораше: „С каквим ћу се благодетима јавити дароносан ја убоги према теби, оче г Којим ћу почастима моћи украсити чудотворни свети гроб твоје Похваљујем те, благи оче Саво, што ме за живота човекољубно помилова милошћу, кад сам по земљи страдао, а кад си отишао ка Господу, што ме слободом од њега подиже здрава од цужења по земљи. Требало је да ја, паћеник, будем од Бога сажежен огњем, да будем предан бесовима да ме муче, или да ме по заповести његовој земља прождре, јер сам од многога пића, не знајући, легао на твој свети гроб и спавао, а ти си ме место казне, одрешив ме од духа који ме је свезао, излечио, и за зло си ми био благодатљив. Славим те и опет славим, свече божји, док ме и гроб не прими. У истину, ученик си благога и безлобног и истинитог Бога, и, чувајући његове заповеди, тако си са мном учинио.“

Таквим се речима поучаваше и са сузама мољаше код гроба Светога поменути Несфит, кад одмах уђе у цркву на јутрење парамонар:- пркве светих четрдесет мученика да ужеже кандила. Видев човека где стоји крај гроба, веома се поплаши и смете страхом, јер мишљаше да је привиђење или да су крадљивци ушли у цркву. Дошав к себи, рече: „Ко си тиг МИ откуд си дошао у пркву пре свих ге“ А он, пав на земљу, поклони му се, говорећи: „ја сам грешни Неофит који се до јуче искривљен ваљах на коленима.“ Парамонар, видев га свега читава и да здрав ходи, би обузет још већим страхом, мишљаше да је нека утвара, па, укрепив се крсним знаком, рече му: „Ако си ти искривљени Неофит, каошто говориш, како си здрав, а како сад ходиш са сваком снагомг“ А он рече; „Не знам, оче, Бог зна. Само знам, кад

12 ПЏарамонар — калуђер црквењак.