Старе српске биографије. Књ. 1

246 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

су на јучерашњи дан дошли они странци и кад су ме љубавно довољно нахранили и напојили, да нисам могао допузити ни до рогозине моје да се одморим, па се склоних на гроб Светога Саве Србина. И, несвестан, легав врх њега, спавах. Кад би у поноће, неко светао, одевен у свећеничко и светло одело, са жазлом, дође нада ме који спавах и, гурајући ме, рече: „На гробу мом спавашг Устани и одмах сиђи.“ Аја, поплашив се од светлости његове и, без икакве помоћи, по речи његовој скочих с гроба, и, кад се расаних од страха, одмах осетих да стојим здрав код гроба Светога. Много стајах, плачући к Светоме и молећи се због помиловања моје несреће, док ти не уђе, оче.“

А парамонар, чув од њега, измени страх у дивљење чуду, па му рече: „Ако је тако каошто говориш, хоћу да видим штаке на којима си се мучио, опирући се по земљи, и да се уверим на њима.“ А он их показа где леже близу гроба Светога, показа и колена своја, месом и кожом обложена, и увери се да истину говори. А парамонар, дивив се много чуду и захвалив Богу, попе сек архимандриту да узме од њега молитву за клепање.'" И исприча му све што је Бог учинио на Неофиту преко Светога. А архимандрит и сви иноци с њим, дошавши у цркву и, видевши Неофита како здрав ходи, дивљаху се. Исприча архимандрит све цару и патриарху, и сви захвалише Богу за сва дивна дела од њега која бивају преко Светога, и цгр се томе веома радоваше. И како су расла чуда од гроба Светога, мноштво народа, долазећи, досађиваше манастиру, а да му забране, оолу се цара.

Кад после тога умре и благочастиви цар Асан к Богу отиде, и иноци у манастиру његову охрабрише се, хоћаху забранити народу да долази у манастир гробу Светога. У то време престави се неки свети митрополит који је измолио од њих,

13 Тада се још клепало, а не звонило.