Старе српске биографије. Књ. 1

живот СВЕТОГА САВЕ · 243

по цену сребра, да га положе у гроб Светога Саве. А они, хотећи сакрити чудеса, учинише и ово с радошћу. М тако, положивши га, зауставише народе да не долазе гробу Светога. Али ни тако не могоше затајити. Јер и досад тај гроб Светога даје исцељење онима који с вером долазе. И таква су, дакле, чудеса која Бог учини у Загорју и у граду Трнову преко Светога. Причајући чудеса гроба и гробне земље, задржасмо се да причамо о самом Светом, али, ослободивши се гроба и земље опет, дођосмо к Светоме. :

Благочастиви Владислав краљ, подигав Светога цела и непорушена из загорске земље, заповеди да се понесе у своје отачаство, српску земљу, а сам, каошто рекосмо, позван од цара, уђе за трпезу весеља. МИ цар обдари њега и оне с њим многим даровима и почастима, и тако се у љубавном праћењу самодршци растадоше. Убрзо Владислав краљ стиже Светога у ношењу и радоваше се као некад Давид пред ћивотом,:“ предњачећи пред светим моћима његовим. Примив глас пророка Исаије, говораше: „Нека се обрадује душа моја због Господа, јер ме обуче у ризу спасења и одену ме одећом весеља,“ даровав ми господина мојега, светога ми опа и учитеља, заступника молитвама мојему отачаству и почаст достојања мојега“. ИМ опет: „Узнећу те, Боже мој, јер си увеличао милост твоју на мени. Сад се, дакле, усрећих, сад се благо украсих, више од царева земаљских се узвеличах, више се од свих људи обогатех, колика је за мене државна милост твоја, Господе, колико си. ме заволев одликовао, Боже мој, милости моја! Нека буде име твоје благословено за веке векова!“ 1

Веселећи се оваким благопохвалним речима к Богу, ношаше Светога са епископима и благородницима. А кад се приближио са светим

а П. књ. Самуилова, гл. 6. 15 Књ. пр. Исаије, гл. 61., ст. 10, 15 По псалмима, особито 145.