Стармали

„СТАРМАЛИ" БРМ 2. ЗА 1878.

листове нема читаоиица новаца, него ако вам је по вољи „РезСег Поус1", „ЕНепбг", „Кеие Гге1е Ргеззе", ,,Р1оћ", и т. д. то све имамо. Ношто сам и без тога већ сан био, то устанем и одем. Ноћне стражаре нисам више видео да спавају, напротив, они су ревносно бдили — преко у биртпјн, на којој споља на цимеру поред моловане чаше пнва пише чисто српски: „6 кр. градски један чаж пива" (ова је биртија на сред пијаце новосадске). Дошав кући затечем на столу листове „П р о с в ету" и „Нову школу", оба се листа туже на неучешће публике српске — а кад сам заспао а ја сааам, како су се све српске ч и т а о н и ц е и о п ш т ин е претплатиле на та наша два ваљана просветна часописа. Ал' ко ће још сну веровати: „Сан је лажа, а наша српска немарност је истина!" Санови су уопште несигурна ствар, и нетреба их за готов новац примати. Једанпут се нспуне а други пут ни налик. Тако је и мени више пута пасирало, да сам у сну добио „хаупт-трефер" или да ми је умр'о какав ујак у Америци и оставио ми цело своје имање — па никад ни спомена; а на нротив кад снивам егзекуцију или кијавицу — увек ми се у потпуној својој форми иснуни. АБ.

Р а к. А. Хоћете ли ми веровати господине докторе, да ја познајем једнога човека, који је имао рака у стомаку, па му ништа није фалило, и данас је здрав и читав ? Д о к т о р. То није могуће, то ви можете кога другог варати, али за мене нема то смисла. А. Па ево вам доказа. Мој пријатељ Б. ручао је данас куваних р а к а, дакле морао је имати р а к а у с т ом а к у, па онет му не фали ништа. Аб.

„Једно двије три ријечи' 1 (Највишс сс тичу г. 1>огдана К.у.'шановнћа.) Као што је целом свету с ове и с оне стране атланскога оцеана и бегечке тарабе познато, изнашао је г. Богдан један сасвим нов „Иролазак", а то је, како се м о ж е о н а р о д н о м т р о ш к у и ћ и п р е к о Б е р л и н а и Петрограда у Париз на изложбу. „Јавор" „Српска. зора" и „Нова школа", заслепљени мраком незнања, а пуни злобе и зависти, усудили су се да кажу своје мњење, да се књиге — ма каквог новог садржаја биле могу путем штампе издати и у Париз за неколико крајцара послати, а не да народ шиље новчане прилоге г. Богдану, да однесе своје дело у рукопису „нреко Берлина и Петрограда у Париз." Али г. Богдан се на ово љуто разљутио — као Љ утица -Богдан, и у јужном наречју — као Ј уг Б о г д а н — напише читав сепаратан додатак у темишварском „Народном гласнику" у име о д г о в о р а (а није га нико ништа ни п и т а о), и у томе одговору све кипте цитати из евангелиста Луке и Матије са цифрама од „зачела" и „стиха", а и све пророке из старог завета позвао је у помоћ, да му помогну својим мудрим изрекама, про-

праћеним опет цифрама, којих има више него у Мочниковој аритметици. У томе одговору (на који уредииштво „Народног гласника" обраћа особиту иажњу) има доста бираних, благих, пастирских (али не д у х о в н о-пастирских) речи, или управо рећи „ријечи". Тако вели да су речи оних лиетова „арогантне" и „паорске"; вели даље кроз бихнерова уста „1о11е МешсћћеИ," уиотребљује напослетку реч ,Ве11еп" — лајање; а „лајање" до душе врло доликује чути из г. богданових уста! Зар нема финије речи?! Напослетку држи г. Љутица-Богдан апотеозу своме делу, те вели: „Но не бо.ј се, дјело моје! Ништа ти неће наудити (Мрк. 16. 18.)! Та „на коњу" си!" Даклем сам вели да је дело његово н а к о њ у! Па кад је на коњу, може и на коњу отићи у Париз; да како је ономлане лаћман Зубовић отишао ? Пошто сам уверен, да „Јавор", „Срп. зора" и „Нова школа" неће наћи за вредно, Да онај одговор г. Богдана забележе, то сам ја тако слободан, да га овде у „Стармалом" обесмртим. Абуказем.

Писмо Рци, Ономад смо ручали у намастиру Р. — била је среда и гостима за љубав кухали су саму рибу. 0 ручку примети неко, да је шкодљиво јести рибу у месецима који немају у себи писмо рци (Мај, јуни, Јули и Август). — „Ни бриге вас није, господо, једите ви само рибу, а наћи ћемо ми и рци." Примети г. администратор. — „А где ће мо га наћи?" запитају зачуђени гости ? — „Ето у црном вину!" рече администратор, показујући руком на пуну боцу црна вина, коју је 1,а^а баш у тај мах на стол метуо.

■У7ј.с11%тасћеге1 У „Б а ч-б о др ог е р пр е с и" стоји на челу листа, да се огласи за лист „у опште и шпецијално за Француску, Енглеску, Белгију, и Холандију искључиво примају код фирме Г. Л. Даубе-а и комп. у Франкфу рту, Б ер л ин у, П ар из у, Амст ер д аму, Бечуи Цириху". Љубопитљив да видим, каквом ће то Холандезу и Енглезу и т. д. пасти на памет да у — „Бач-бодрогер преси" оглашује и од ње препоруке тражи, преврнем лист и прочитам неколико огласа: Јохав Вајгл пекар у Петроварадину потребује једнога шегрта; трвене фарбе, фирнајза и лака може се добити у трговини код црног псета у Н. Саду; Јакоб Швимер нуди на употребу свој „ферзацамт" уН. Саду; Јозеф Шиндлер у Н. Саду има лепих мртвачких сандука на продају; у футошкој шуми биће ватрогасни мајалес и т. д. Сад сам само љубопитљив, да ли се и ти огласи шаљу Фуксу преко Франкфурта, Берлина, Париза, Амстјердама, Беча и Цириха?! Аб.