Стармали

34

„СТАРМАЈШ" БРОЈ 3. ЗА 1878.

На ову реч „Варакај" почну на ново око пласта бежати; опет се сукобе, опет се ударе и обнезнане; а како нису смели ту спасоносну трку манути, то би за цело најпосле мртви попадали, да се Бог није смиловао, те за љубав шиЈаку, на брзо буру и громове уталожио! Н.

Лако кола, Сви шајкаши познаше Лако, лако! И већ ево спремају Кола, кола. Да им дођеш у Жабаљ Лако, лако! А по жељи народног Кола, кола. Да им будеш посланик Лако, лако! Да поиграш у Пешти Кола, кола. Зато узми бритвиду Лако, лако! Ба направи фрулицу Кола, кола. Да посвираш шајкашки Лако, лако! Дружина те поздравља Кола, кола.

Камо ту слоге?

К а д II а м н е к и о в а к о г ус т и р а ј у 1. Кортош : — Аг1ап »-а2(1а§ Јз ег а 1111 Тотра Маг1опш|к. Е§(582 Т 1 з 2 а ћ а 4I а к о аг ига, & аг ОкОгег 18 ћогга 1аг1ог1к. 1 ,082 Т јог 5 а 2о т 1) о г е к ! — Ј6 ћагаП, јб 8 2 о п о к 16, И а 1ига пећег 4ејеге1 т1па1к №уеп Т1зе11е. — На когтапућог ји*, а нетгеИбе^екпек раг1ја! { о $ ј а. — А 4огуепу08бе8'<5г1 т1т1еп Ш ћеп е^уагат 4 1 т 111 а 4 а1а1. — Ећћеп а11 1е§'Вћћ бгЛете. (Бирачима). — егбг^ 18 о а к о т о 41 о к, и^у-е? 2. Бирачи (е§ућап8'и1а1) Огокге!

М н и х (п о еавесном п р еводу) овако разумемо. — Понда је и богат овај наш Тупи Мартин. Од ч и т а в и х л е% а Т и е и н и х 011 је господар, а и во.чујекажила њему дугује. Биће вннаљуди од к о р о в а! Добар родољуб, добар г оворнички кон. који је тешке терете увек верно к ућн ноеио. — Ако на владу доспе хватаћ е етранку народностн. — За законнтест у евако доба једнако живн као риба. —У п е е т у му је највећа заелуга — Зато је он п о е л а н и ч к а б у нд е в а, је л' те? — За навеки!

Старли Мастар.

Ца сад јеемо ли ми епали е крушке, да и на таки „201Ј.зе§" са. вазујемо ? Зато пази добро шта велиш, а) уаппа! У Суботици бр. Опет писмо Рци. „Море, комшија, ти једеш рибе, а зар незнаш да у јулу не ваља јести рибе, јер то је месец, у којем нема писмо рци?" рече Србин Шокцу. „Ко каже да нема? Ако кодваснема, код нас, богме, има, јер ми овај месец не зовемо јули, него Српањ". Аб.

"ј' Д о к т о р. Ви сте још јако у ватри. Пацијенат. Јесам богме. Па ме јоште и зуб боли. ј е В р Л0 црактична.)

Најпре шталу па онда краву! вели пословица (која

Д о к т о р. Но то ми већ не задаје бригу. Пацијенат. Не би ни мени задавало бригу, би вас зуб болео. Учитељ. Које је године била косовска битка? ђак. (Не знајући за јамачно) Биће, — биће, Иљаду тристотине и, — и У ч и т е љ. Не питам ја кад ће бити, век кад је била?

Најпре пензију па онда жену! вели Теча, (који је још практичнији.) (И. Б.)

К Г о с т. Брат Перо, а што је ваше вино поскупило? Та сад сте ископали бунар у подруму. Сад би могло јефтиније бити. К р ч м а р. 0 мој господине. А знате ли ви, да мене тај бунар кошта преко- сто педесет форината.

^ А. Паметан је човек господин Коста. Тај би вас превео жедног преко воде. В. Е, страшна ми посла! Нек он проба може ли ме провести жедног поред пиваре, — онда би био момак.

Ономад дође неки просијак у један новосадски дућан. Трговац се продере на њега: Шта ћеш ? Молим вас да ме ћушите. Ја, нећу тражити зато 20 фр. Бићу задовољан и са једном петицом.