Стармали

32 „ стармали"

1шра. Да ти иажем нешто, што свако не зна. Снира. Па да чујем. !шра. Једне меродавне францеске новине послале су иа Париза нарочитог човека у Пешту, да се обавести рад чега су Срби у Угарској незадовољни. Тај је изасланик већ разговарао са министром Тисом. Спира. Но и ти Францези умеду кадкад спасти с дуда. Они не питају онога кога боли, — већ, онога који туче.

ћира. Шта ради бога ти сада „Сремски Хрват"? Спира. Кукурече. Јкира. А зашто? Спира. Видио неке п д а в е чакшире где се приближују Босни, па мисли да му отуда зора свиће.

Јћира. Даклем Тоша Стратимировић је већ био у шајкашком батаљону, да се препоручи за посланика. Спира. Па шта су му рекли? 1шра. Рекли су му: Жив нам био Тодор, да се чини говор.

АбУ ^САЗем, Налаже се овим (ма да се у ово последње време и без нас доста иалагало) свима нашим верним нретплатнинима, да се при читању „Стармалог" овога завона придржавају: ЈХист кад се прочита, има се одмах на добро место сакрити и под кључ метнути, а нипошто га коме на читање давати. Ова је мера нужна, да би се лист увек чист сачувао а и други национално-економни разлози упућују нас на то. За оне, који званични штил не разумеју, велимо нросто: Недај муктаџијама, нека се и они науче претплаћивати!

број 3. за 1878.

Жшор Лаци. А камо нам данас Жинор Лаци ? — можда ће ко упитати. Е камо га! уплашио се од г. Франкла, уредника »Ијушек»-а који га денунцира да он сеје мржњу међу народностима, па — не сме ни жив да се помоли, — бар до идућега броја. Ца кад је браца Лацика тако страшљив, нека га, — ал ми ћемо да запитамо г. Франкла, зар је он тако плитак, да не увиђа, да је наша стереотипна фигура Жинор Лаци баш зато и поникла, што су нам додијали хецераји неких особа и неких лпстова, који од мирногипогодног човека (као штоје Жинор Лаци пре подне) праве фурију и псовача (као што је Жинор Лаци после подне.) Могао је он то лако увидети, него њему је неправо, што не може цео Нови Сад за тили часак да иоујвидечи. Нтс Ше 1асптае, што се у Н. Саду нов српски лист покреће. Желимо ли ми братска споразумења са свнма онима, с ко.јима споразумења бити може, — то нећемо г. Франклу, да припшвамо на нос. Ни о нашем патриотству не тражимо сведоџбе од Цј\ас1ека. Ал ако га не мрзи да завири мало у његов »С.чШкоз и Вог288етјапко« (који Србе једнако Рацима и Вадрацима назива); — па ће видети да ми још годему порцију уздржавања имамо, кад не враћамо друкчије жао за срамоту. Почните друкчије, па ће те нас каћи увек у сусрећу на по пута. А денунцијазе и подметања остављамо и даље онима, који можда од тога хлеба живе, и.та у претераности својој не виде даље од носа. Стармали.

Баш су врагови. Досад је био у свију народа обичај, да се јунаци који у биткама буду осакаћени, лоштују; бар да им се за то нико не руга. Код нас се сада други обичај заводи. „Темишв. Гласник" н. пр. познатог јунака нашег ђоку ВлаЈковића, који је још у кримском рату ногу изгубио, никад не зоге друкчије него ш а н т а в и Алкибијад," и то љегова публикат.ј, ако је има, налази да је врло смешно, јер иначе би му лист десет пута на дан враћала. Ради такове публике помоћи ћемо мало том листу Ако кога у руку ране, треба га назвати: кљакави Леонидас. — Ако коме тане око избије, тај нека се зове: ћорави Сцииио, — кога са коња оборе, треба му рећи : искекетио се као Хектор. — Ко у рату погине, треба му казати: отегао папке као Ахилес. — Тиме ћемо и себи и класичним јунацима бити на дику. А публика ће све да се ваља од смеја како је вицкасто и оштроумно. 0 ставке, Познато је свима већ (Који су читали) Да су бечки министри Сви оставку дали. То су лепе новости, Али мало вреде Када неће пештански На њих да с' угледе!