Стармали

број 8.

за 1878.

Питали госнодина II. новосађанина, зашто он свога сина увек води у мађарско нозориште, кад га у српском никад ноје водио. Г. Н. умео Је и на то одговорити : Знате, рече, ја га зато бодим , јер је он мој син. а мађарско позориште зове се с и н-хаз. (Зар то није довољан разлог!)

Кад су неком иребацили, зашто су баш Сабаткајију мету.ш за поштара у Чуруг? онда се тај неко овако извињавао: Ми смо хтели Рожа Шандора на ту позицију ставити, али шта ћемо, кад је тај славан муж, пре више година у почасном затвору преминуо. Из Осека нам јављају, да је међу хрватским учитељима владала догма: да нема Срба. Само се један скептикер нашао, који се мало сумњао да то можда ипак није тако. ]Ј зато је била нуждна она здравица: на пропаст Срба! Милетићу није допуштено читати новине. Али да га не би баш сасвим хинеским зидом заградили од журналистике допуштено је ћоршфутарима и другим новинарима завиривати у Милетићеву ћелијицу да виде чиме се забавља и на коју страну клима главом кад га стражар што запита.

Ала је у Афганистану лако наиравити н е м и р. Емир је већ ту само фали једно Н.

(Н. ћ.) Хаџи .1оја лежи рањен а без лечничке номоћи. — Неправда! А та је лола баш заслужила неколико доктора. Кад се може у корист рањеника певати и играти, што се не би могло и њихову корист и женити! Једна тешко рањена.

Кажу да наши сиротани војници у Босни трпе и глад. Међер сам ја њих боље хранила кад су били у Сомбору. Једна еомборека куварица.

До године биће у Берлину конгрес слепаца. Да-ли ће и наше дииломате послати ког заступника.

Вели се да ће Осман-пашин син узети најстарију кћер султанову за жену. Е па кад му је отац могао капитулирати, што не би и син. Новине често говоре о ванредном аванџирању у војсци. Не би било ружно то в а н р е д н о д и з а њ е, само да није било и ванредног падања.

Доктори веле да се Бизмарку иросула жуч Благо-ли си мајци онога, на кога је излије.

ћира. Јеси-ли читао у 140. броју „Заставе" како крушедолски учитељ денунцира варадинског апотекара г. Деодата, да је курпфушер, да издаје лекове без рецепта и т. д. и ту је денунцијацију гурнуо уча под наслов „Јавна благодарност". Шта велиш на то? Спира. А шта ћу да велим! — То исто што мора велити и г. Деодато: „Сачувај нас, боже, од неразборитих пријатеља, а од непријатеља ћемо се и сами сачувати". ћира. Кажем ја да не ваља читати новине пред мадом децом. С п и р а. А зашто ? ћира. Ономад је један отац читао новине пред својим синчићем, па кад је прочитао, да се афганистански командант зове ни мање ни више, него А л и мурџид, — дете је таки с места добило фрас. Сппра. Уф, и јесте страшно име! Чисто се мени кожа јежи, — ма да нисам Енглез. ћира. Ето шта пишу немачке новине. Од како се почео у Босни правити ред, приметило се да вуци и медведи беже из Босне и долазе амо к нама у Аустрију. То мора бити неки горопадан ред! Спира. Ето ти га на! Та баш то је знак да је тај ред добар. Јер грабљивим животињама не мирише цивилизација и ред, па за то и беже од тога. ћира. Добро, добро, али онда зашто беже баш овамокнама? Зашто не иду у Србију, или удругуземљу? С п и р а. Хм! Ти си данас неки велики филозоф. С тобом се не може данас лојално човек разговарати. ћира. Је-ли, богати Спиро, кад наши потомци ушчитају повесницу наших данашњих дана, на што ће их потсетити Андраши-Тисина ера? Спира. Та ваљда на ону латинску пословицу: „егаге ћитапит е5<;". ћира. Ал то не стоји. С п и р а. Како ? ћ и р а. Јер у том е р а р е њ у баш нема много х у м а н и т е т а.