Стармали

106

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 9. ЗА 1878.

Баба већ ириступи вратима и за браву да ухвати, али од остраг неко викву: Ко је то ? А Баби није више ни требало, иа и опет Баба нокат, али сад већ тако, да ни сам није знао куда ни камо. Ала и ти Сремци по виноградима, било лето, била зима, ничу као печурке. За тили часак скупише се па хајд, у потеру за Бабом; сви су из грла викали; Вукодлак, вукодлак, а неки викаше и : Висаријон. Баба је већ био уморан, а гладан до зла Бога, бегати већ више није могао, па тако ти га Сремди за тили часак сустигну, опколе га и вињагама стегну тако, да кукавном Баби мало руке не попуцаше. Тако везана дотераЈу га у лединачку општинску кућу. Кнез, како је синоћ био код пријатељ Симе на вечери, богме није био још ни устао ; али када дође четник и каза му, каква је тица ухваћена, скочи из постеље као опарен, па хајд' у општинску кућу. Али док је он тамо доспео, свет и народ киптио је, као оно на Бизивачкој литији, или у карловачкој читаоници. Кнез тако заповеди, да се напишу два писма, једно г. судцу у Ириг,' а друго у најближи манастир, да се опреми свештенство, да се несрећнику освешта масло и да га наново покопају. На крају писма још дода кнез, да не забораве какву глогову кочину собом понети. Баба је све ово слушао а дрхтао је као прут. Еј вели — Бабо, наопако ти звонило, сад си долијао! Не ћеш даље! — Та ти ће мене, у зао час ме мајка родила, још и глоговим коцем буразитиј Одкуд ја Висаријон! одкуд ја вукодлак ! Шта ће са мном судац! Шта ли калуђери! Не ће ли то бити оно, као што је напићски домин јавио солгабирову у Оџаке, да се у папићском риту нојавио крокодил ! Свакоме је било слободно Бабу гледати, па су га тако и гледали и завиривали. Бабе су се пред љиме крстиле и у помоћ призивале св. ђурђа, — а Баби кад се већ досадило, он стаде на њих кезити зубе, од чега су се бабе тако препадале, да су једна преко друге падале и бегале дречући као помамне. Међутим беше у општ. кући грдна сесија. Кнез закрљештио очима још од пре 14 дана од како је вино ускисло. Добошар никако добоша да стегне. Општинари наваљују да кочијаш преже, ма и у воловска кола, да се иде по судца, јер се боје, ако би вукодлака мрак ту ухватио! да може бити преко ноћ свакојака русваја. Једна баба при. ча како је пре 8 дана снила да је једна жена са роговима на глави јашећи на метли буди Бог с нами баш из порте изишла, да јој је ватра лизала из ушију и да је од тога сво села на један мах у пламен букнуло. Међу гледаоцима нађе се и један говедар, овај кад ступи у заграду (јер Баба је био везан у обору, где су затварали крмке, који се ухвате у штети), тај познаде Бабу, макар да је био још прилично брашнав, позна га отуда, што кад је Баба био козар у Раковцу, више су се пута на паши састајали и диванисали. Говедар приступи Баби па да други не примете, запита га: Бога ти П. та јеси - ли ти ? И Баба је њега познао, па му исто тако лагано одговори : Та ја сам, брате Ј. него ако Бога знаш гледај па меизбављај ма силом, ма древаром, скападох од глади, а још хоће да ме и жива закопају ове сакалуде божије. (НаставиЈ>е се.) Л.. Кнежевић.

Из школе. Учитељ. Кад у вече очиташ твоју молитву — јели Мирко да онда слатко и мирно спаваш ? Мирко. 0 не господине. Учитељ. А зашто не? Мирко. Јер код нас има много — бува. К. К.

Заелужан доктор. Кад је у М. умро доктор Д. скупило се на његовом укопу цедо село. Неки странац који се ту десио запитаће, зар је покојнпк тако популаран и љубљен био? На то му неко одговори: То бага не, него је он много испратио на онај свет, па зато је заслужио да и њега многи испрате.

(П р) О С В Е Т А. Под овим насловом написао је некакав П р а в к о у „Застави" критику на све мале ,.Катавасијс", које су се до сада употребљавале у нашим школама, и нове, које су сада изишле у штампарији задружној, Пајевићевој и Каменковој. Он вели, да је катавасија Димитрија Поповића једина, која је добра, а пок. Платона, Пајевићева и Каменкова, да не ваљају ништа, да су крадене и да су само из шпекулације и „кшеФта" ради издате. И заиста, ми смо таки увидели, да тај госнодин П р а вко има потнуно право, јер да су оне друге из „кшеФга" издате, да им се издавачи обогате, види се отуда, што је Платонова Катавасија 13 новч , Каменкова и Пајевићева 20 нов., а она Димитрија Поповића растурује се само по 25нов. у народ, дакле скоро рећи бадава. Што се „крађе" тиче цела је истина, јер ни један од издавача (осим Правковог заштитника) није оно, што је у „Катавасији", оригинално написао, него је све из црквених књига, октоиха, микеа и т. д. п р е п и с а н о, тако н. пр. „Обш;ее воскресеније", „Свјати боже", „Рождесгво твоје" и т. д. све је то старо, као што су наши чукундедови појалп Напротив у „Катавасији" Дим. Ноповића су те исте песме сасвим друкчије самостално написане и оригиналне, још нигде нештампане. Да „Катавасије" друге осим Правкове не ваљају, сведочи и го, што кад ко купи Поповићеву „Катавасију" одмах уједно научи сам од себе на машину појати и добије уједно славујскп глас, као да је три жуманцета ујугру на штесрца прогутао; а има уједно и то својство ова „Катаваеија", да догични купац таки буде изабран у каквој богатој општини за певца са 1000 Фор. плате и 800 ф . пензије. „Заставу" молимо, да други пут под онак критике мегне уобичајену нримедбу: „За чланке од ове сорте н е о дговара уредништво." А најбоље би било, да „Застава" пусти г. Правка, да и од селе буде сарадник „Турског народа", као што је лане у том листу Каменкову велику катавасију пиљарски грдио. А господин Д и м. Поповић требало би да стане нред велико огледал/>, па да скине шешир, поклони се и вахвали господину „Правку" на онако поштеној, несебичној и праведној критици. Абуказем.