Стармали

102 „СТАРМАЛИ" Б1 Шетња по Новом Саду, УШ. • Врдо је непријатна ствар за младог човека узети коју госиођицу испод руке, па шетати с њоме по новосадскпм тротоарима. Не за то, што се онда одмах и „госпоја мама" наметне да се и онашета; не зато, што онда тај исти мдади човек мора да упрти и госпођичпну и мамину велику мараму и да носи преко руке, п не за то, што у Новом Саду има пет посластичара, па би као било у реду уз пут позвати госпођицу (паах, имаму!) малона „шаумролне" и „хашее", — све то велим није ништа и један умиљат поглед из ока госпођице учини, да човек и не мисли на „госпоју маму", да му је терет од великих марама п огртача као перо лак постао и да не жали код посластичара ма колико да се поједе (на вересију.) Него су друге невоље наступиле у ово јесење доба, због којих је непријатно шетати се по тротоарима новосадским: Скоро пред сваком кућом истоварена су на тротоару силна дрва за огрев, а тестераши се раширили до полак сокака, те својом монотоном музиком тестере п цепају не само дрва, него и уши мимопролазећих људи. Високо набацане цепанице спремају се за „огањ чистителни". Онда није могуће туда проћи, а да човек ногу не пребије, или - што је још горе — да се не сети, да иде зима и да треба дрва за огрев купити! Још ако је случајно — као скромни писац ових редака — з и м с к п вапут у берби изгубио, онда му ништа друго не остаје, него да са госпођицом заједно (ако т. ј. госпоја мама допусти) из дешперата сврне у најближу пивару и но пије пет или шест чаша пива или бермета. Него ваља узети и то у обзир, да се дрва пред кућама тестере само дању а до довече је све готово и послагано у коморе п у подруме, из чега логично следује, да они млади нрпјатељи, који би се радо са госпођицама но тротоару шетали, чине то у в е ч е, кад нема сметње тестерашке. Али ах! на новосадском „корзу", на пијаци, има хиљадама других сметања. Пре свега дере кроз сваку капију са баре на пијацу тако јака промаја, да ко једанпут прође уздуж пијацу и добије код сваке капије јак нападај од ветра и промаје, може лако да оде кући са три кијавице и девет протисли. Друга је сметња, што је тротоар узан а свет се гомилама шеће, па бар да сви иду у једноме правцу, него једни доле а други горе, те кад се две гомиле с противне стране сретну, а оне се у обилажењу тако раштркају, да се после једва искупе тамо око алмузлинове гимназије. Сад узмите случај, да господичић изјављује љубав којој госпођици, ту га може тај сукоб сасвим из концепта извадити, те док се опет са својом госпођицом састане, а он заборави на чему је остао. Трећа је сметња у шетњи са госпођицама и изјављивању љубави и та околност, што на сваки дућански врати стоји трговац или госпођа му, те наравно чују сваку реч, што мимопролазећи говоре, а као што знамо, љубавне изјаве нису кестенџијске и алваџијске вике, које треба сваки да чује, те тако у шетњи на тротоару не остаје ништа другбу него говорити о сасвим ооичним прозаичним

9. ЗА 1878.

стварима: о лепом времену и рђавој калдрми; о сјајним баловима и мрачном осветљењу; о „фрише фире" и о подераним чарапама ; о шетњи у променади и о правковој „Катавасији" и не знам чијем „кшефтовању" и т. д. Такви разговори имају бар то једно добро својство, да ће дотична госпођица поред њих лакше задремати, и пре казати: Лаку ноћ п мило и драго! Ал највећа је сметња, да се неможе млад човек са госпођицом шетати онда, кад тај исти млад човек — нема познанства или кад ни једна госпођица нећ е с њиме да шеће. Аб.

У бирцузу. I. Ономад седим ја у бирцузу усамљен за једним столом и од дуга времена слушам шта се људи за другим столовима диване и шта бива по бирцузу. За једним столом седи један дебео домин и чита јеловник, а келнер му стоји за леђи и чека наруџбину. Доминов комшија пита у исти мах домина: Бога вам, чиме се одликује тај ваш поп Кука, што га толико уздижете? ,/Гелеће уши!" (заповеди домин, а келнер отрчи да донесе) За другим сголом размеће се један Хрватски писарчић и лупив песнпцом о стол, рећи ће жестоко: Босна мора бити хрватска! „Шиц!" продера се један затрећим столом, те рајући мачку, која му је најбољи залогај из тањира хтела да уграби, и већ шапу своју била пружила. За једним столом опет неки стари полптичар разлаже нештоо оку пацији Босне: „Филиповић и Јовановић нису хтели, ни налазили за нужно да иду до Новог Пазара." „Ово је грожђе кисело !" грдио је један гост бирташа, што му није бољег грожђа донео. Један књижевник за једним столом једи се на наше издаваче књига и новина. како се не старају, д& попуњавају празнине у нашој литератури, негоако један покрене „Нову школу", други ће „Просвету" ако један ,,Орао", други ће „Сокола" и „Исток"; ако један једну „Катавасију", другиће петорица сваки по једну или две „Катавасије" ,, С а м о с л о г а С р б и и а с п а с а в а ! " удеси за једним столом у буџаку једап ђакела да пева онако као уз гусле што се певају народ'не наше песме. Аб.

Сретно је пао, Стропошто се са свог виса, Стропошто се мајстор Тиса. Он је пао са полице, Он је нао са столице. Али за то иије Министроват' прест'о, У ф и н а ц и ј и је нашо Упражљено место. (Али да-л то нашој Каси што год вреди, Што сад место в е т р а Вода у њој седи ?) Ш—г.