Стармали

142

крачлија, ћустек, тегелтија, пајван, налбантин, џамбас, бињаџија, гунтураћ, сакагија, арум, чапкун, абрашаст, сурукџија, сејиз, мезил, умкаш, ђебра, билал, дизгин, ћебе, силенбе, кајарити, јарачити, терћија, сапи, јагрз, ергела, ар, хат, једек, тимарити, ајгир, шегећебе, чакар, кешагија, калац, бињекташ, бедевија, фушкија, сексана и т. д. Председник суда у Лондону, позна у једном лопову, коме је пресуду изрицао, свога школског друга; па га запита: „шта је било од Едуарда, Виљема, Артура и другова?" — „сви су обешени осим мене и тебе" одговори му лопов. Чудновато! код толикога људскога љубопитства о рају и наклу; па се нико ненађе да запита ускрспутога из гроба Лазара: да прича, како је на ономе свету. У ком народу окрене се кљижевност на ругање, тај народ почиње да опада. Лако је Соломону било погодити, ко је оном детету мати; али ма колико да је премудар, неби могао погодити, ко му је био отац. Латур, француски астроном, прорачунао је: да ће се наша земља 13. Јануара 1921. године запалити и изгорети. Други астроном, Сент — Етјен каже: да ће за кратко време месец пасти на земљу. Папа Иноћентије III, писао је са тачке религиозне и о томе, како деца плачу ; и каже: да мала мушка деца кад плачу вичу: а, а, а, а; а женска плачу : е, е, е, е. —То долази отуда вели, што мушка деца плачу на Адама, а женска на Еву, што су згрешилн. Велики Петар једном дана ваздан је радио у некој фабрици, и примившн као надницу једну рубљу, донесе је у вече својој жени Еатарини и весело јој рекне : „видиш, и да нисам цар могао бих те ранити." Један свештеник у Ирској за петнаест година што је провео у својој парохији, заиисивао је све речи, што је чуо од својих парохијана и јавља: да његови парохијани за све своје потребе и разговоре, непотребљавају више од 247 речи. Нигда човек није задовољнији ; него кад се са оним занима зашто има наклоности. Дете донесе свом учитељу једно лепо ирасе на дар. Учитељу буде мило, но из скромности рекне детету: „шта је то радио твој отац; фала му, — али то је много од њега." — „и мама каже да је много, али тата каже, нека носи ђаво," одговори дете. Ко може да чини што хоће; ретко кад хоће чини оно што треба да чини. „Јесте ми се надали?" повиче капетан дошавши у једно село. — „Јесмо — одговори му један сељак, — има три дана, како псето залаје, мислимо ти си." Један се опклади да ће још с једним појести пуну кардицу некуваних кромпира; и добије опкладу. Онај други што је с њим јео, беше један гладан вепар, Један се жаљаше Цицерону да му се жена обесила о смокви. Цицерон кад чује то замоли га: да му од тога дрвета даде гранчицу, да своје смокве накалами. Кад дете пацне нико се несмеје. Кад матор човек падне свакоме је смешно. Било је у Америци Шпањолаца, који су се из велике ревности за христову веру, заветовали да сваки дан тринаест дивљака закољу;» и то дванаест у славу

апостола, а тринајстог у славу Христу. Отуда су Караиби, кад се међ собом што поевађају и говорили један другом: „ти си као Хрисгијанин," и то је била међ њима највећа грдња. СолОмон каже: ко нађе добра пријатеља, нашао је велико благо. — Данас може се — напротив рећи: ко нађе велико благо, нашао је добра пријатеља. „Гле човече, извадила сам зуб," рекне жена свом | мужу. „Благо њему кад неће више близу твог језика бити," одговори јој муж. Египћани су се заклињали белим луком; Скити ватром и громом; Татари копљем; Римљани богом здравља; Сократ својим псетом ; Калигула здрављем свога коња; стари Грци Минервом; Мусломани брадом пророка; Карл дванаести својим дугачким чизмама. Турци се зато несликају, јер држе да ће на страшном суду сликана лица да траже од молера себи душу. Кочијаш великог Фридрика преврне једном кола. Кад га краљ почне псовати и грдити, повиче кочијаш: „а зар ви нигда нисте изгубили битку!" Пуж је срећан, он и кад путује у својој је кући. У Швајцарској у сиромашним кућама пију кафу без шећера ; а где који мету по мало соли. Президент Дикло, Енглез, купао се у једној реци. Нека грофица, идући поред реке заплете се и падне. Дикло искочи го из воде теје предигне, извињујући се што нема рукавице. Сви суседи и народимрзе се, Енглези мрзе Французе; Данци Шведе; Пољаци Русе ;Шнањолци Португалце. Како Немци имају највише суседа, то имају и највише оних народа што их мрзе. Назредин хоџа огласи да ће три дана свако јутро говорити беседу. Велика гомила света скупи се. Хоџа изађе и повиче „знатели шта ћу вам казати ?" —„незнамо!" — одговоре сви; „незнам ни ја," рекне хоџа и разиђу се. Сутра дан, кад се скупе хоџа опет повиче: „знате ли шта ћу вам казати?" — „знамо!" — одговори гомила света. „Кад знате није потребе ни да вам казујем," рекне хоџа. — Трећи дан кад их хоџа заиита, знадули шта ће им казати; једни рекну: знамо, а други рекну: незнамо. Онда им хоџа рече :„ они што знаду, нека кажу онима што незнају." Кад је у соби мрак неможеш га истерати са сабљом и са буздованом, н<зго са зраком светлоће. (НаставиЗзе ее)

0 латинског преведено. 1 . 0 V 1 с1111 8 N а 8 0 0, види ју, снашо! 2. С ћ г е з 1; о т а 1; к 1 а Креста Матије. 3. Соп1,гепеге отпез г п 4епИ^ие ог а <;еп е 1)ап1; Ућуташе сви и у тикви ора држаху. 4. В е 11 8 V оГ> 1 8 С 11 Ш. 0 Боже двапут је во кум. 5. С 0 Г р 11 8 ј 11 Г 1 8 Јуриш на корпу. 6. 8 1 с. Шиц ! б.