Стармали

„ СТАРМАЛИ " БРОЈ

„Ти си нротиван постојећем реду," рекне судија једном комунисти. „Не, него је постојећи ред противан мени," одговори комуниста. Свакоме је срцу потребно још једно срде. Подељена радост двострука је радост; подељена туга половина је туге. Један богати тврдица ослепи на оба ока; неки лекар погоди се с њиме за сто форинта да га излечи тако да опет може видити на оба ока. Кад му лекар излечи једно око те је на њега добро могао видити; тврдица му даде половину погођене цене говорећи: да је задовољан с једним оком и да би био велики луксус да и за оно друго плати још педесет форинта. „То ме теши, што бар сада знам где је ноћу," рече једна жена о свом умрлом мужу. Приметило се : кад падне мува у чашу вина, Немац извади муву а попије вино; Штањолац нопије вино, а остави муву на дпу чаше; Француз проспе чашу ; Енглез баци и вино и чашу; Козак попије и вино и муву. Један замоли скелеџију да га превезе без плате преко реке, па ће му казати нешто што ће му принети користи више него десет пута што вреди његов превоз. Кад га скелеџија превезе, он му каже: „Немој више никога превозити док ти напред неплати." Има народа који држе да је грехота дрво кресати јер бог је знао, како је боље, зато је и одредио да дрво тако расте; а човек несме божије дело поправљати. Анаксименес изађе пред великог Александра : да га моли, да неразори варош Лампсакус. Велики Александар како га види, сети се шта ће га молити, и одмах му рекне: „тако ми богова, нећу ти молбу испунити!" Анаксименес кад то чује повиче: „дошао сам да те молим да разориш варош Лампсакус." II том досетком спасе варош. Многи се људи жале на своје учитеље и родитеље: што су их учили да никога неварају, а нису их у исто време учили, да се чувају да и њи нико непревари. Канта зовне један његов бивши ученик да му крсти дете. То Је Канту био први случај, и није знао црквени пропис. Кад га при крштењу запита поп: верујете ли у Вога ? — он одговори : верујем ; — верујете ли у Исуса Христа ? — он опет одговори: верујем. Но кад га запита) верујете ли на ђавола? Кант држећи са свим да је правилно одговори : неверујем. Онда поп почне свлачити одежду, говорећи: кад то неверујете, неможе бити крштење: „верујем, верујем, у сто ђавола; само нека се крштење сврши" повиче Кант. Хенр ик IV. приираљао је војску да је тајно некуда пошље. Његова околина мољаше га да им каже куда ће војску „Можете ли ви трпити да никоме некажете?" — „Можемо." одговоре му они, „и ја," рекне им краљ, и некаже им ништа. Од једне птице Ноја Енглези око Капланда имају годишњег прихода 1200. франака од самога перја. Очупају

. ЗА 1878. 155

га, на га опет пусте да му перје расте. Једна фунта Нојевог перја продаје се з Лондону око две хиљаде франака. Цидипа замоли богове, да њеним синовима подаре оно што је смртнима најбоље. Богови је послушају: синови њенн заспе и више се не пробуде. Негда су се краљеви мексикански при сгупању на престо закљињали : да ће године бити нлодне, и да ће падати киша, кад буде потребно. Човек од сто година, живио 52 и по милиона минута. Један Црнац, који нигда није живио где је зимакад први пут види да снег пада, повиче: „гле, пада из неба памук." Лав живи око 35 година. За једну годину по рачуну чувенога ловца Жирарда, поједе стоке у вредности до 1500. талира. Дакле, за 35 год. један лав поједе које волова, које оваца, камила и коња око 50 хиљада талира. У Аустралији (код дивљих племена), кад се дете роди, оду у шуму и тамо му намену и забележе једно дрво, а кад умре његова родбина огуле кору од тога дрвета, те се то дрво осуши, и то је умрлом споменик. Путници наилазили су на читаве шуме таквих дрва. У Египту пре било је само око десет кишних дана преко целе године, Мехмед — алија заповеди те се посади око 20 милиона дрва, највише око ушћа Нила; од тога дана има тамо око 40 кишних дана годишње. Римљани кад су на мору долазили у опасност, многи су учинили завет да ће ако се спасу пбријати главу, II тако су и чинили, и тиме се богу удварали. Свега у Европи има 7. и по милиона солдати. Ако сваки солдат по 480. франака годишње стаје: то износи трошка сваки дан на девет милиона и шест стотина хиљада франака.

Мршави дугајлија наиђе на једнога, где се пијан ваља, па ће му рећи: „Ти си море канда врло много пио!" А онај му одма возврати: — А ти си канда врло много јео! — „А што ти море тако дркћеш? запита некоједног сиромашног дечка, нашто овај рече: „тако треба моме оцу; нек зна како је, кад неће да ми купи зимски капут! " „Колико имате на вашем сату?", запита неко једног ђака — три форинта 65 крајцара". рећиће овај, који је свој сат но ту своту заложио. Кад се овде пре неколико година оправљао балкон на м а т и ч н о ј к у ћ и, где је сад читаоница, па кад су мајстори камен од балкона сатееавали, неко је денунцирао влади: да је овај час видео својим рођеним очима, какосе крњи матичино имање.