Стармали

154

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 13. ЗА 1878.

Живот ништа друго није него чекање на смрт; а смрт свршава патње живота. Права дел државе треба да буде да свако поједини може боље, лакше, безбедније и угодније живити. Наполеон први после битке обично је пре свега питао, колико је коња погинуло ? — јер кад многи коњи изгину то је права штета. Коње треба за новце купити, војнике узима из народа безплатно. За време цара Јосифа, један владика убије човека, и папа због тога осуди владику да читаву годину дана несме служити у цркви. Отац убијенога човека, чизмар по занату, убије једнога калуђера, и цар Јосиф по примеру папине правде осуди тога чизмара: да за годину дана несме чизме правити. После славне победе 1617. год. над Русима, Гусгав Адолф свечано јави шведској скупштини: да је Русија за вечита времена одбијена од источног мора, и да је на улћу Неве ударен један велики камен са овим надписом: „овде је краљ Густав Адолф положио границе свога царства. Бог чува његово дело." Менделсон, коме су лекари забранили да ништа нечита и да немисли; стајао је обично на прозору, и бројао црепове на суседним кућама. Једнога који је добио шамар, запитају, зашто није повратио ћушку ономе што га је ударио. „Али за бога, — одговори он, — само смо нас двојица били, па би одмах опет ред на мене дошао." Глава без ноштења, то је град без војника. Аристип искаше повелику суму новаца да једног младића учи. „Па за толико новаца. ја могу купити во- 1 ла." рекне му отац учеников: „купи, па ћеш онда имати два вола." одговори филозоф. ' Рачунају на 32 милиона људи да је погинуло око ! христијанске вере. Лесинг пише једном свом пријатељу овако: „јављам ти радосну вест. да сам и ја постао отац. Добио сам сина. Он је врло мудар; једва су га са гвозденим кљештима извукли на овај свет. Но после неколико дана показао је да је паметнији од мене: јер чим је улучио прилику, опет је отишао, (умро). „Ако ме ко год потражи кажи да сам отишао у кафану," рекно један свом слуги ; — -„а ако вас нико непотражи, шта ћу онда казати ?" запита слуга.

Гуске су као гуске лепа животиња; Кад би се упеле да постану лабудови, биле би смешне. Великом Фридрику доведу једнога солдата, који је хтео да утече из војске. Фридрик запита га, зашто је хтео да. побегне. „Видим да наше ствари врло рђаво стоје, и да. ћемо у првом боју бити сатрвени." одговори му солдат. „Причекај још три дана, па ако се околности на боље неокрену, бежа ћемо заједно." рекне му Фридрик. У Енглеској онај дирек на раскршћу на коме стоји записано куда који пут води, зову: поп ; јер тај дирек, показује којим путем треба ићи, али он неиде. „Зар не би то ваше слуге и слушкиње могле чинити ?•' рекне један индијапски посланик на балу енглескога губернатора; кад виде како господа. и госпоје плаховито играју. Лутер и Калвин, — иначе мудри људи — веровали су на ђавола, само зато, што се ђаво у библији спомиње. Кад зовете лекара да вам лечи какве болести у прсима; то је као кад би дали мајстору сат да га оправи, али да га несме растворити. Шпартани су учили да за своје отачаство умру, а Атињани да живе. Да је какве поправке на људма учинио онај ирви потоп; бог би за цело послао и други иотоп. Енглези толико су поносити са својим отачаством, да многим, кад су у туђим државама, добаве земље из Енглеске да му жена роди дете на енглеско земљи. Нико неможе своју сенку прескочити. Пшао путник огрнут јапунџетом, ветар и сунце опкладе се ко ће му скинути јапунџе; ветар душе, и што је јаче дувао, путник је све више увијао око себе јапунце. Када сунце обасја и разгреје својом топлотом, а путник онда скине јапунце и тако сунце добије опкладу. „Красти, јели то добро или рђаве дело ?" упита учитељ ђака. „то је добро дело. "одговори ђак. „Како можеш тако што лудо одговорити ?■' повиче учитељ. „А како можете ти тако лудо питати?" Причају у Далмацији: да су Турци тек сели да ручају и појели чорбу; а удари Јанковић Стојан, а они све што је бољег јела било оставе па утеку; и од тог доба Турци једу најпре оно што је најбоље а чорбу на. последку.