Стармали
„€тармали" број 14. за 1878.
Дај боже да о долазећим празницима иоред других колача добијемо и каквих белих колача у облику јемства за боље и сретиије напредовање у свестраном животу народа нашег! Аб.
ћ и р о. Христос се роди, ћиро ! С п и р а. Ваистину, Спиро ! — Али ја то чујем
сваке године. ћира. А да шта би ти хтео да чујеш. Спира. Ја бп хтео једанпут и то да чујем, да је ђаво мањко. Онда бих тек потпуно светковао. ћира. Боже мој, ти Немци у Аустрији уживају потпуну слободу, па опет им није право. Спира. Јест истина. Ја би воло тога Шенерера притиснути уз дувар, да видим шта би тек онда излануо. ћира. Хахаха! Спира. Шта је море, Спиро, шта ти би? ћ и р а. Хахаха ! С п и р а. Па дед да чујем и ја ! ћира. Чакра моли пок. Љубишу за опроштење, што неможе да се за њим каменом баци, — јер је небо високо.
ћира. Јеси ли чуо, нешто се врло чудно поговара. С п и р а. А шта ? ћира. Можда ћемо још и то дочекати да ћеду грофу Андрашији кад пође кући свирати Потоцки марш.
Расејани, \ Много пута човек у расејаности рекнеили учини т; ко што, да се сваки мора смејати. 0 томе има разго приповедака, па ћемо и ми овде пеколико да донесемо.
= Расејаном Л. дође један пријател. у посету. Л. је дуго седео ћутећи, па ће онда запитати свога госта: „Ала бога вам, шта сам хтео рећи, је ли жив још ваш покојни отац ? " = Једног расејаног сретне пријатељ неки на путу па ће му рећи: „Гле, а ја сам вас ноћас сањао, и то, да сам вас срео и поздравио". „Пзвините", одговори расејани „ја вас бога ми нисам опазио!" — Расејани неки професор рећи ће у школи. „ Ја опет данас видим многе, који нису ту! " = Један расејан научењак хтеде узети дебелу књигу; коју је мало чае читао да остави у орман ал у забуни зграби чинију пуну воде, дигне је и нолије се. Расрђен повиче: „Каква ме је то хуља полила!" = „Господине нрофесоре, а шта ви ту радите пред вашом кућом?-' — „Ја само гледим, да ли сам код куће, али чини ми се да сам некуд отишао, јер не видим евећу' у соби". = Неки врло расејан човек мораде некуд да иде, али је имао нешто нужно да наложи своме послужитељу, који у тај пар није био код куке. За то узме перо те му напише, шта је имао да му заповеди.'/ Но кад је већ био написао, а он се сети, да послужитељ његов не зна читати, те с тога дода још на хартији: „Подај ово нека ти когод из комшилука прочита!" Али онда се сети, да би могао какав странац наићи те прочитати, но и ту се он умео помоћи. Узме наново хартију и неро, те напише: „Да неби овај лисг дошао у непосвећене руке, мећем га за огледало." Ка-д је после дошао кући, љутио се, што му послужитељ није извршио заповести. = Неки расејани дође у једну кућу и занита : је ли код куће стари господар?" — „Е, он је на жалост умро ; данас смо га саранили", одговоре му. — „Па добро, вели расејани, „а ја ћу доћи сутра да видим јели код куће". = Славни оријенталиста Херман седео је у својој /соби и радио, а у то му послужитељ пријави једну отме1ну визиту. Херман скочи, баци „шлофрок" и брзо обуче јфрак, те прими визиту у фраку, али — у кошуљи и га' ћама. = Један Американац је тако био расејан, да кад је једном хтео да иде па вашар, а он метне коња у таљиге на седиште а себе унрегне у рукунице. Забуну је своју тек онда приметио, кад је хтео да рже. = У једној вароши у Шотској био је неки писмоноша тако расејан, да је сам своје име заборавио. Једном дође неко писмо на њега самог, а он га је вуцарао по целоЈ вароши и није могао да нађе адресата. = Један расејани глумац играо је улогу Швајцера у шилеровим „Разбојницима," У трећем чинузапитаће он једног колегу: „Бога вам не би ли ми знали казати, еда ли сам ја Шпигелберга већ пробо?" = Приповедају, да је Лесинг у својим старим годинама био расејан. Једанпут дође он ноћу кући. Лупне на свој прозор а његов послужитељ непознавши га у мраку викне кроз прозор „Господин Лесинг није код куће ! " „Па добро" — одговори Лесинг—,а оно ја ћу доћи други пут!" и оде даље.