Стармали

4

да је злато, а онн бн се повнповали, јер опа је поштована публпка научена — слушати, — и увек је на у с л у з и. ТхИ; — Абуказем. К о к и ц е, У носледње време нриметило се више пута да се у Угарској земља тресла. Добро би било каквог извежбаног комесара послати доле, да испита који јој је андрак, што не мирује. Кажу да ће Мађари лиферовати поштанске марке за Босну. Не знамо само хоће ли се и тамо звати марка или „налепа." Ове године су наши министри изразили жељу, да им нико нову годину не честита. Е па кад не смемо честитати њима онда можемо чесгитати нама. (Да бог да до године имали таке министре, којима ћемо моћи што честитати!). Да ми је знати кад Чеси и Немци један другоме буду руку пружили, хоће ли је пружити преко Андрашија, или — кроз Андрашија ! Један љубопитљивац.

II то је новост. Наша је влада забранила извоз шећера у Француску; баш ћемо видети хоћемо ли од сада мало слађи бити. Новине веле да ће се руска армада на пролеће знатно редуцирати. (Хоће ли и Руси томе што допринети?) Нова теорија, Један дубокомислени Шваба (КиКш-ка&сг) бацио очи у будућност и извуко ову теорију : „Будући се сваким даном све више људи занима искључиво душевнии послом и нанрезањем главе, а остале послове и удове пренебрегава и будући је познато, да се они удови, који се упражњавају раскрунњују, а опи који се пренебрегавају закржљаве — чему је доказ врат у жирафе^ мишице у тестераша, нестали реп у човека и т. д. — то Ја свечано подижем глас и велим : да ће некад људима (бар Швабама) од многог седења (ВКгЈМзсћ) сви остали удови закржљавити и нестати, само ће се последња глава раскрунњати и цело тело престављати, које ће се по свој прилици унутрашњим животним импулсом гоњено при ходу котрљати као бундева а при брођењу иловити као тиква, а то ће учинити, да се све људско уређење тумбе окрене. Ово је уједно доказ о округлини форме природне." Услед овога вођен је овај разговор. Шеширџија А Бога ми јесте, цареве по новцима и анђеле по црквама још одавна праве само с главама, те ће доћи време, да људи немају ноге. 0 б у ћ а р. Та само нек не буде док сам ја жив, а после шта му драго. В . М Ј.

Дужников одговор, Пит'о неко свог дужника Кад ће новац да му врати ? А овај му, пун поштења, Стаде' вако торокати: Не брини се, драги побро, Што сам дужан, то ћу дати, „Али када? -' — Биће, биће, Мораш мало причекати. Кад иобеле црне вране, Кад отели курјак лане, Кад на врби грозд заруди. Кад се прадед мој пробуди, Кад ноникну жаби крила, Кад се уда шиндивила, Кад се смрзне дунав лети, Кад се Турчин опамети, Кад ђаволу цркне мати, Кад се Босна похрвати. Дудук.

Докторски жалер, Дошао Немац доктор сељанки и но што је нрегледа« нареди јој „Фус-бад" и оде. Када је остали који нису би ли у соби запитају, шта јој је наредио проговори она „м; ни те га у виле, не могу ни да лежим а он ми казао д; држим читав сат ноге уз плот нека се он тако лечиј богме нећу." к. к.

Из кафане, Дође један Бачванин у неку кафануда руча. када ш келнер по обичају донесе салфет он му срдито одговор1 ; „Шта ће мени твоја марама имам ја и своју када ми &де требала да нос убришем." к. К.

Из школе. „Зашто се лети меће у месо доста соли" занита читељ ђака при предавању из кемије. Да се боље пије вино" беше јасни и кратки одговор. К. К. /Безазленост. Мати. Ајде Милице сад лепо пољуби чика доктора. Милица. Ја се бојим мати, пољуби га ти прво. к. к.

Извина, — Зашто ти синко још никад не донесе лепе сведоџбе, него увек оваке* рече неки отац свом сину показујући му рђаву сведоџбу. — „То нисам ја крив, него штампар, и професор што је лепшу не наштампају и не нанишу" одговори благонадежни подмладак. К. К.