Стармали

Златом се може лепо вести и везивати. То знају наше везиље и везачи. Златом се запушавају шунљи зубови. Некп иду још даље па веле да се њиме могу запушити не само зубови, већ и цела уста. (Сбо'Аа1а1 ;о8 <1о1о§) Кажу да се злато не топи тако лако, већ ту треба топлота од 1250 целзијевих ступања, то није пстпна. -Ја сам имао једаред куварицу Манду, а она је опет имала доброг пријатеља каилара, — па кад год јој је тај пријатељ рекао : з л а т о м о ј е ! макар то било у сред зиме, Манда се таки т о п и л а од радости. Злато се налази у Ка.шфорнији у псску, у блату. Али и код нас морају многи да се дубоко зарију у блато док дођу до мало злата. Злато се може ванредно на дугачко отезатп. Н. пр. један грам злата може се отегнути на 250 рифи. А од неколико дуката направи се жпца, којој је н. пр. један крај у Пештп а други у Београду (знам и у чијем џепу, — ал нећу да кажем кад ме нико не пита). За бољн доказ могао бих ја и ово моје предавање отегнути, — чак, чак, чак — док вас не би успавао. Али то не би било лепо, да један говорп а други да сиавају, — то сам већ једаред видио, па ми се није допало. Зато да се то весла крају! Обично се говори о „ ч и с т о м з л а т у ", — ја пз тога судим да мора бити и „прљавог злата.,, И заиста је тако. Прљаво злато налази се у џеповима шпијуна, кортеша, смутљиваца, извесннх уредника, дописника н агената, династичко — социјалистичких караамфибија, — у диспозиционим фондовима и т. д. А чисто је злато оно којим богаташ подпомаже сиромака, изобилних невољнпка, човек човека, које се мете на жртвеник просвете и напредка. А таке жртве може чинити и најсиромашнији сиромашак, — јер свака крајцара која оде на племепите цели, — та је крајцара з л а т н а. Стрмл. Пролетнице, I. Шева пева, шева пева, Све се греје, све се смеје, Ветрић носи слатку песму „Пролеће је, пролеће је!" Све је лепо, све је мило Твоме срцу, твоме оку; Ено игра и скакуће И камичак у потоку. Краљ и просјак, свак је блажен Сваче срце радост дира, Па и оног, ког због дуга Истерају из квартира. II. Висибаба цвета Поред кукурека,

То ј' пролетна мода; Ерекетуше младе Праве серенаде, Ево нам и рода! Пролетња милота, Пролетња топлота, Плаветни се небо, То ми је баж мило, Јер сам зимус много, Врло млого зебо'. По пољу се шетам, Па у сунце гледам И тешим се тиме: „Сад сам бар сигуран Да. се смрзнут' нећу До — идуће зиме". III. Пролеће је, слатко миље, Цвета цвеће, ниче биље, Плава љубичица, Вита пресличица, Ево већ и чкаља, Све је како ваља. Јер је све то лепо Што природа ствара; Ето нове хране За песника — ■ II за критичара (В — к Е—к.) Шетња по Новом Саду, XIX. Лако је нама правити шетњу по Н о в о м С а д у, ал' нека изволи когод чинитн шетњу по — С е г е д ину! Ужасној иесрећи, што је Сегедин постигла, крива је — в о д а, а нека ми наведе когод пример, кад је в и н о ; такво зло почпнило ? Бпва до душе да и вино пређе своје ! границе, те да се попне у „ г о р њ и шток", па да проузрокује забуну; и вино је до душе многу кућу упропастило п однело, али вина нема никад толико много, као сада воде, иа при свем том, што је око и над Сегедином толика силна вода, опет није јефтина, него је та вода многе и многе скупо стала. Године 1876, имали смо и мп овде неку назови-поплаву, која спрам сегединске не заслужује ни да јој се име спомене: Бирташима је само мало неправо било, што су им подруми билп пуни воде, а и писац ових редака имао је у собама својим воде више колена, но то ништа не чини, нама новинарима често пасира, да нам се у стану в о д е накупи, особито кад је сезона киселих краставаца и политичног мртвила. Врло је племенито, што се на све стране, па чак и у Лондону, Берлину и т. д. купе знаменити црилози, да се пострадалим Сегединцима помогне, који су остали без крова и без хлеба; само не би шкодило да се и другима тако исто својски номаже као Сегединцима: Ево већ две и три године читамо по свима новинама, како Сава топи села и њиве