Стармали

оном тужном на р оду у П осавини и нигде нисмо видели ни читали, да се и оној јадној сиротињи купе и вотирају какве припомоћи. Ваљда што је оно Сава, а ово — Тиса. Дајмо, шиљимо, номажимо Сегединским страдалницима, али сетимо се и оних јадних невољника, што их Сава сваке године као море понлављује! Ал ја сам се далеко бацио у ш а љ и в о м листу говорећи о оваким озбиљним стварима, па се бојим да неће когод помислити да се шалим, јер као год што је велики малер, кад когод говори што, па мислим да је то шаљиво, тако је још већи пех, кад когод говори озбиљно, а овамо изгледа целом свету да се он шали. А друго овде у шетњи по Новом Саду, није ни места удаљавати се од Новог Сада и тражити у даљини ј ад и н е в о љ у, кад имамо доста тога еспапа и ми овде код своје куће. "У^оги т сИе Гегпе 5с1шеН'еи ? што рекао некакав Гете. Зар код нас има једна породица, која нема шта да једе и која нема крова? Зар нисмо и ми попдављени — порцијом, векслама, екзекуцијама, болештинама, просјацима, „верглашима" и рђавим књигама? Зар код нас не прети да ће се и р о в а л и т и д о л м а нашега стрпљења и истрајности? Зар нама не прети нико, да ће нас прогутати у кашици воде? Зато гледајмо и своју невољу и поред купљења прилога на друге страдалнике сетимо се који пут и наших невоља, те заграђујмо док је још за времена, да нам бурни таласи туђинске навале не поруше труле палисаде нашега немара, јер ако се подавимо, неће се у Лондону, Паризу и Берлину за иаше спасење бринути, а баш и кад би се хтели бринути, не би нам ништа помагало! Аб. Дадиља и песник, (Кољцок.) Баба, баба! — „Шта је, враже?" Гле шта песник овде каже! Ако само није шала Не ћу увек бити мала. Вели, да ћу, као и ти, И ја некад вел'ка бити.. . . Само дете трчи, скаче, Мање живи, више сава Крај је, вели, кад настану Тешки часи девовања. . . Гадост ова би ће, проћи, А за њом ће јади доћи, Девојка ће тужит' стати, У потаји уздисати. Дан ће сванут', сунце сијнут', Туга њена не ће минут', Да разведри мутно лице Изаћи ће на вратнице Па гледати тамну гору И тичице хитре, лаке, И зелена брда она И забаве свакојаке. Све под небом плавим пева И земаљске сласти хгаје,

Њојзи само терет, туга, И очајне сузе лије „Пис! не веруј, моје чедо, „Ко би у те књиге гледо! „То је само ко бојаги, „Баци књигу, књига лаги; „Узми лутку па ј' облачи, „Весели се, певај, скачи! . . 1879. м. п. ш. Абуказемов календар. Март. 1. Један Новосађанин чита плакате с ирограмом за забаву, што се приређује у корист пострадалих Сегединаца и вели: „А зашто и ту на првом месту мађарски; та бар ту, где моле помоћ нашу, могли би нам ј е з и к решпектирати!" 2. Као што је познато Сегединци су били увек опозиција Т и с и н његовом министарству; ал ето сад видимо тиснно надмоћије. 3. Гђа Миловуковица није још ништа одговорила; то је можда прва женска, која неће да одговара. (Блага нарав !) 4. Једном везаше очи, па га одвезоше у оне сокаке у јовановском кр&ју и одрешише му очи; кад је погледао око себе препадне се и рече : Еј наопако, та ја сам у Сегедину! 5. Један стихотворац отишао је у Сегедин, да из оне силне воде црпи „штофа" за своје најновије песме. 6. Кажу да је сегедински комесар Лукач спав а о, кад је вода појурила у варош и потопила; то је до душе и код нас обичај, да кад кога из сна буде, а они га поливају в о д ом 7. Ма да је толика в о д а у Сегедину, ипак не излазе тамо сад никакве новнне. 8. У Гусији је престала куга; нихилизам још никако да се дезинфицира. 9. У славу данашњих 40 мученика, попио је баћ -Андрија 40 чашица мученице (ракије). 10. Новосадски вашар прође сретно: Бикови нису овај пут никакве улоге играли.

Чујмо И 0В0, Г. Симовић, видећи да у Мостару нема снијега закључи логично (т. ј. нелогично), да и у цијелој Ерцеговини нема; осјетивши да је његово благоутробије сито (ваљда од оних 112 милиона) он закљЈчи логично (т. ј. нелогично) да морају бити сити и сви Ерцеговци, — те ти брже боље телеграфично јави у ,ДагоЉп 1л81" да је он потпуно задовољан и да живи лијепо! (Фала Богу!). Е, видиш ти неваљалих Ерцеговаца ђе ниједан, који је умр'о од глади, не дође г. Симовићу, да му јави, да је изволио умријети управ с тога, што г. Симовић има свашта доста, а он баш ништа! Ј. љ.