Стармали

63

ћира. Шта то читаш у „Застави?" Спира. Ето истражни суд тражи Петра Карађорђа. ћира. Е, ја ти напред кажем да га нећеду наћи. С п и р а. А зашто ? ћира. Јер га не траже где треба. Нетреба њега тражити у „Застави" него у „Темишварском Гласнику". С п и р а. Хахаха ! Добар виц.

ћира. Ала се радују пештански Чивути што ће се од сада кроз прсте гледати увоз њиховог бућкуриша, у место чиста вина. Спира. А што да се радују. Та то нпје ништа ново. Није Србија ни досада из Пеште добивада ч и ст а в и н а.

ћира. Шта мислиш, хоће ли Мађари сада признати знање и добру вољу Стефановића Виловског, што их је за времена опомињао, да се сачувају несреће? Спира. Хахаха! Само ако га још не туже да је он томе свему крив, што је ту несрећу наслутио!

ћира. Негда је био у Сегедину и Србаља знатан број. Ал ти су полагано утонули у мору мађарском. Спира Па видиш како је то добро што су полагано утонули, јер сад би и они наједаред пропали. ћира. Е тако је то Једноме је суђено да полако а другоме да брзо потоне. — А' много боље бн било кад би се још за времена попели на ону висину гденас не би потоп дохватио, ни једне ни друге.

Из школе, Учитељ: КоЈа је река највећа у нашој држави? ђак. Молим господине рит.

Учитељ : Видите децо! наша се земља окреће око своје осовине, баш као ваша чигра; јер она окрећући се око себе, окреће се и око сунца „Ао ! колики ту треба бич" примети један из скамије. У једној српској школи, где се и немачки јеаик предавао, запита учитељ како се каже немачки именица ? Једно дете одговори дас хауптворт. „А како се каже придев" упита даље учитељ. Сви ћуте, а један ће тек дићи руку — „молим ја знам, шпицнаме" / У једној недељној школи, предавајући учитељ граматику, запита једног ђака, који је био опанчарски шегрт, знали да склања опанке? „Знам" рече шегра „ал несмем, јер код првог мог мајстора сам с к л о н и о један пар опанака за мог лалу, па ме мајстор укебао ; издеветао ме ваљано, и отерао врагу? Ко је магарац? К неком славном лечнику дође богата једна госпођа, да јој очи прегледи. Тужила му се, да је по кадшто очи боле. — На њој се видело, да је отмена и —. богата Лекар јој прегледи очи, дрмне главом, мисли, — и на послетку рекне, да је болест веома оиасна и да изискује велике неге. — Па почем се већ — по његовом казивању почело навлачити „бело", то јој препоручи, да се к' њему уварошнресели. како би је могао дневно видети и лечити. Госпа пристане; узме богат стан, и лекар је похађаше дневно, приписајући сад ово сад оно. Али жељено здравље не дође, прођоше дани, недеље, месеци, а лекар још једнако долази. — Газуме се не ба. дава! — Ово госпи додија и она науми, да испита. шта њен лекар управо мисли. Кишовитог једног дана преобуче се у сиротне хаљине, косу другачије очешља, узме у руке поцепан кишобран, па тако нрерушена упути се своме лекару. „Које добро, снао?" упита Је овај, кад је пред њега стала. Очимеболе, господине", — рећи ће она. „Дај те да видим", с' тим речима загледи се лекар у очи његове болеснице, без да је познаде. „Но па шта хоћете" — продужи — „Ваше су очи сасвим здраве. Здраве велите? Да богме да су. Ослоните се на моју реч, ја знам шта говорим. Али мени рекоше, да ће ми се навући „бело", даћу са свим ослепити.„Недајте се варати, снао ! Вашим очима ништа не фали. ,.Мало су узмућене, то је све. Али ми је то казао баш мој лекар. „Онда је Ваш лекар", с опроштењем прави магарац." Ко, зар мој господин доктор да је магарац." „Да како, нрави магарац, ја ионављам, и можете му слободно казати, да сам му ј а то казао. Онда, — рећиће госпа исправивши се, и својим природним гласом, — онда изволити му Ви сами тај поздрав испоручити, јер Ви сте мој лекар. Познајете ли ме?Лекар се укочио. — „Али милостива," замуца. Но „милостива" само га презриво погледа и оде. „По немачком" Харадампије,