Стармали

Госпођа Миловуковица, као списатељка, Познато је у целој Европи, да је гђа Кат. Миловукова управитељка више девојачке школе у Београду те дакле у дужност јој спада, да оно што она у м е и з н а улева и у ученице те школе; да своју вештинуилепе особ и н е усађује у срце и душу и ученицама својим, да не остану слене код очију. Ради тога посгоје разна средства и начини, али најлакши је начин — књига и писмо. С тога је врло наравна ствар. што је гђа Миловукова уједно и списатељица. Године 1866 изишла је у Београду књига „Педагогика од Катарине Миловука", са врло лепим речима и мислима. Али се догодио малер: Те р е ч и и м и с л и, баш као да су новци и рубље за рањенике, украдене су. Нашао се неки Л. Келнер, немачки писац, те му сетеречи и мисли допадоше на 11 година пре, него што ће их гђа Миловукова ставити на папир, те их он украде и метну у своју „Уо1к8 8сћи1ки11с1е, ет Напс1-ип<1 НИМгасћ и т. д. уоп Г. Ке11пег, Ке§јегип§8 иш1 ЗсћићаШ. Еззеп, Бгиск ипс! Уег1а§ уоп 6. I). Ва(1ескег". Догађа се до душе често да списатељи (особито још док су ђаци) од келнера узајмљују, али овде је обратан случај, овде Келнер од наше „списатељке" узајмљује. Што се у књизи о томе зајму ништа не каже, томе се није чудити, јер је зајам деликатна ствар и нико неће у добош добовати, кад од кога штогод позајми. Само није лепо да он године још 1855. (онда је изишло прво издање његове књиге) украде оно, што ће госпођа Миловука тек 1866 „написати". Још вели у предговору свом, да је „8сћи1кипс1е" то што и „Педагогика", као што је наслов госпођиној књизи. Ал' је фармазон! — Ако ће уредништво ..Стармалог" допустити места у својем листу, ја ћу вам послати обе књиге да их штампате у целости у своме листу, заузеће доста штампаних табака; али и вреди! (Ми мислимо, да ће боље бити, да понудите „Женском друштву" у Беог р а д у, ако оно узхте издати ту књигу, ал нама се чини да нећс ни то друштво да је изда. Уредн. „Стармалог.") Др. Кртомеезћ.. Сегедин је — српски, Ономад довезе неки Србин из Сирига страдалника Мађара из Сегедина овамо у Нови Сад једном његовом рођаку. Саставши се с тим Сирижанином запитамо га, како изгледа сада тамо у Сегедину? „Е. вели, Сегедин је сада срнска варош, јер све је друго потопљено и уништено, само је српски крај, који је на брегу, остао." Аб.

Футошки Баба, (Наставак). Када је деда Врсанко данашњи суд комесара и испит завршио — баба заврти главом — а комесар заврти десним брком — чисто поносећи се, како је то паметно исиало. Домин био је већ добро наватао, па је шкилио као штенак у жишку, као да му масти мањка — он већ није ни знао

о чему је реч, али је опет комесару давао за нраво, како се не би толи тако уваженој особи замерио. Попа, који је до комесара. седио, исто је тако жмирио, али је ипак неке тропаре Никитине гласно певао — а шта би друго и знао — та у цркви га и тако нема ко слушати, јер народ поготову у цркву не иде — мало их и бијаше, који већ не стругнуше у назарене — а због чега, и то не би било тешко погодити. Он се на ово није баш ни жестио, јер покрај свега тога, што је мало посла имао, ипак у јесен пандури са комесаром бир му најтачније покупе. Када се Баби већ допило, он свога пришка кући позове, јер богме већ и зорњача се указала, пришко му Тодор привати реч и тако се из биртије кући упуте, којој сретно и ириспу и легну спавати. Када је свануло, сви поустају домаћи, али и Тодора као и госта Бабу пробуде, и пошто су се поумивали и мученице напили, стану сад са Тодором домаћином разговарати о Бабиној женидби. Тодор познавао је свег села девојке, а како и да не би — та све старешине код њега ковачки посао раде. Он није да сваку девојку знаде, него тако рећи зна шта је свака и снивала. Тодор је једно парче ћутао, пљувао и усекивао се онако псалтирски, па онда ће латити лулу са Ц енцера, напунити је и запалити, опет се накашља и бутелу натеже — па онда отпоче. Е, вели, нријатељ Јашо и побратиме Прико, тешко је то проводаџија бити — знате пријатељи моји, то је мучна ствар. Одеш ти на прилику на вашар, рад си шпањче или кљусенце да купиш, па се то штудира, је ли метиљ пшањче обузео, да није стрикава или шугава — гледиш ма какву рагицу, е не знаш шта је у овој, је ли сипљаива, да није бангава или штрупирана — да нема каракуш и шта ја знам — а шта мислите, жену себи за века узети, па на какво подмече наићи, то браћо није шала. Ја сам и ноћас, док сал са Бабом на нићу био, о том штудирао, па осим једне нисам за њега друге могао наћи, и та ако би за мога побру пошла никад боље. Она је баш и здрава и лепа, истина, мираза вема али отац јој има. кућу и мало винограда — деце више нема, па по времену моће све њено бити. Девојка је на гласу са евоје лепоте и дивоте, сва је вармеђа познаје. Баш ономадне пивнички домин имао је силне госте, па се са њима доцањка овамо код г.ашег попе. Господа знаш како, као и друга господа, весело, пијано, бесно, није им доста за попиним асталом. него хајд да се и код оте девојке пробашкаре — приспу к девојачкој кући — ту се мало и поиграло — па онда хајд онако са евирцем опет % попи. Неки ђаволани, наша ова проста младеж — знате шта је младеж — дочека ту господу богме неки са тољагом, неки са бичем, неки и са једеком — те на једном савијутку онако у помрчини стадоше господу поливати — та није да је то била праска и. вика, та није да је то била трка већ богме и звонар мал неудари у јацинско звоно. Домин Јоца сирома, мал ако и данас јошт не бежи а тешко да није добијо сипњу, а господин Хорват изгуби уво, па га сада зову апостол Јуда — солгабиров побегао пешке чак у Штрковац, а пандур му освануо у амови —