Стармали

и да јошт није нагазијо на бару, тешко да неби доспео у Буљкес на роботу — комесар, то ти је стари курјак, и он је најбоље прошао — он прескочи један плот па се сћућури у неку кукуту и ту је седео док није свануло ни жив ни мртав, као оно Лала Малешев дана су га тели из кнежевине истерати, а он побегне са печатом селским у дикиду догод није солгабиров кући отишао и тако опет јошт 6 недеља кнезовао. Лала је мој рођак — па када ми то приповеда, и сам се смеје, говорећи, баш није било на псећију; он је знаш само једну годину кнезовао — ал није се ником замерио — кад су га после године и две када презивали и које зашто распитивали за његове кнежевине, он је лак одговор имао — ја браћо о том незнам ништа — јер кад сам постао кнез онда је трајао алдумаш три дана, после тога — погоди сережане, па алдумаш, погоди воларе, па алдумаш, погоди чикоше, па алдумаш, погоди свињаре^ опет алдумаш, мењај туторе опет алдумаш — храм дркве па за бога и по Оогу 8 дана, сва се звона већ прекамукала — а ми јошт држимо — после тога ево ти рачуни туторови — ево ти отца проте, опет алдумаш — каве) као воде, вино све битеки; онда сиротински рачуни. Сиротински отац забравијо бирцуз, два дана неда на поље све у здравље кукавни сирочади — ђурђев дан, Марков дан Јитија, свечари, хука и бука горе него у Футогу на вашару, у том и година изашла — кад сам вели изишао из кнежевине — опет нови кнез притиско са алдумашем е јели онда чудо шта Лала незна ништа шта се те године збивало? ако је нечат на иисмену, онда је тако, бог му а душа му са печатом — ако нема печата — онда не килт ништа као код поп браце. Него, вели Тодор пошто се опет дотаче мученице, хајд оправљајте се, а ти жено дај тај вруштук па ћемо у име божије к девојци а било шта а небило, да нисте за. бадава дошли али о миразу да нисте спомињали ■— отац девојачки опор је човек па се бојим да са њиме накаљамо — он је знаш у младости бијо несташап па је неотице једног Швабу буџом одаламиЈО па на место мртаи остао — а ма бар да је цвркнуо он га је истина одробио и не жали, али га знаш батине и сад тиште јер није шала свака кварта нримао је по фртаљ центе па за осам пуни година. Тодорова мајсторица Тода, са вруштуком журила је, али ма дасијојобе руке одсекао, пре 10 сати није могао бити готов — а није ни чудо, та има и у Варадину велики госпођа — које кад треба вечерати оне онда тек гласовир удешавају —- ма да им гост од глади зевка оне се чине и не веште а да шта ће, кад је касапин отишао кући да спава па можда већ и први га сан превалијо а куварица онда дошла по месо за паприкаш, па шат буде готов окол по ноћи — а баш и куварици није то не угодно, просто јој је обићи и три кључа, да се са своим вици-фрајтом састане. —

„Стармали" излазп 10 , 20 и последњег дана у сваком мееецу. Годишња цепа 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу го- I дину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 иесеца 13 гр. чар - |

Тода је скувала од живинског меса ајмокац, са ајмокцем у другој чинији донела је шаргарепе, после тога печена јагњећија меса посута са белим шећером — неби га знала боље ни госпођа Миџиница измаџарити — а како и да незна, та мајсторица Тода по сватови обшта је варЈачара, она зна. да у киселу чорбу мирођија кипира — са риндфлајшом сос од сладка скорупа — печење да се са белим шећером поспе а у кисели купус да се крупно дућанско грожђе натрна — то веле и поп Маша све се гуши — јошт да га није срамота нонео би и Пади мало у џепу. Када су фруштуковали, Баба се мало на једну страну рашчешља — брчиће засуче, чизме углади и на лајберу јако посуврати, као оно Мила Декин свирац из Мола када се са Митом Грдешом надсвиривао — који ће Еранка Вашара у игри уморити. Сви дакле скупа упуте се девојачкој кући, јер ,док се они оправљаше, дотле је мајсторица Тода већ и Милици девојки абер дала да ђувегија долази — којега је девојка и чекала. Када су тамо приспели — Милица ји лено дочека јер отац није јој бијо код куће. Кућица је мала, али лепо окречена и узбијена — кујна и соба немож лепша и чистија бити — кревети лепо намештени са чаршафи шлинговани — - на асталу је ћилим, све гори — све по њему извезени бокали и зецеви — мислиш сад ће скочити да бега а то је све милицин рукотвор, над креветом велики је раф и у њему сијасет цинени калаилија — пред иконом од цина кандило, све се сјаје али Милица није цинкрот жалила када га је рибала — нуз вуруну је креветац па и на кревецу ћилим незнам баш јел лошији од оног на асталу; куд год погледиш, све је то чисто и тако удеше по да ни Захарић неби забавијо. А шта да за Милицу кажем, то је једна тек лепота што јој на далеко пара нема е па да није тако, ала би госнода баш праг јој чепала — Јата, па и Баба незнаду чисто са кога краја да заподену ма да су вутожани п пола варошани — реч забегла па незнају да се нађу, док им на последку Тодор као провођаџија своим диваном неотвори пута. Пошто су Баба и Јата по неку рекли — Милица се извини да она им ништ незна казаги — док јој отац не дозволи, па док оца упита, она ће им преко чика Тодора поручити — и тако се опросте. Јата, па и Баба машу главама, а Тодор се смеши е вели виш побро шта у нашем Сент Ивану роди ; — не тражи ни Јата ни Баба мираза — они би Милицу онако у кошуљи одма са собом повели — али није асне кад отца нема, мораће мркови јошт једаред — па ма и дваред и триред у Сент Иван докасати. Када се Баба кући враћао он је све докле је Сент Ивана видио обзирао се па тако од то га времена вратје искривијо, тему и сад мало наеро стои. — (ПродужнКо .•<>.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новомо Саду. а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Преднлату пак и оглаее, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Б ови Сад. Цева је огласима б новч. од једпе врсте.

Звб*" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.