Стармали

„СТАРМАДИ" БРОЈ 11. ЗА 1879.

ћ и р а. Дакдем српски конгрес одлаже се опет до јесени. Зашто је то ? С п и р а. Јер је кратко време за избор. ћ и р а. За какав избор ? Спира. Па за избор колесара.

ћ и р а. А шта ти ведиш о руским строгим мерама ? Спира. А зар то није у своје време ? ћира. Помисли само 100,000,000 људи частити сада са Гуркен-салатом. Нит ће се гладан најести, ни жедан напити, — а ипак може врло скупо стати. ћ и р а. Кажи ти мени како је то, да Тиса не види оно што му је пред носом, него види оно што је далеко ? Не види потребе Срба у Угарској, већ потребе Румуна у Србији. Спира. Е па то је сасвим проста ствар. Њему Срби и њихове потребе нису пред носом, него у н ос у, па зато их не види. ћ и р а. Аха !

ћ и р а. Све разумем само то не. С н и р а. А шта брате ? ћира. Зашто Мидетића нису питали пристаје-ли он да га затворе, него га бајаги сад питају пристаје-ли да га помилују. ћира. Та јеси-ди чуо, брате, посданика Перу из чисто српског среза шајкашког ? Је-ли да је сладак? Спира. Та Мађарима је сладак, хоће да га поједу. ћира. Но ако то ураде, онда ћу ипак признати да су нам колко толко пријатељи. ћ и р а. Читаш-ли бога ти „Недељни лист ?" С п и р а. Ја га не читам, чита га моја баба. ћира. Па шта вели тај лист о стварима за које сада Срби највише разбирају. Спушта-ли се у ду-

бину Милетићевог затвора, диже-ли се у висину новог закона, који хоће да нас помађари. Та ваљда има и он своје мнење ? С п и р а. 0 томе „Недељни лист" ћути као задивен. ћ и р а. Богме о тима стварима и не може ћутати српски лист ако није з а д и в е н.

Абуказемов календар, Април. 11. Амнестију Милетићеву истина нисмо добили, али у накнаду за то увели су нам мађарски језик у народне школе! 12. Овогодишњи календари не ваљају ништа: какво су нам хдадно, мокро и сурово п р о д е ћ е дали! 13. Чудо ми је, како Мађари допуштају, да се меденачко купатило зове Русанда, зар не би било боље Мађаранда? 14. У Пешти је изишла нова музикалија, којој је наслов „Гап1 ;аз1е Ноп^гоГзе," — би л' се то српски могло казати : мађарска фантазија? И да ли да ми играмо, као што нам она свира? 15. Тпса и побочне реке опет на ново долазе и прете попдавом; Сегединци кажу, да се више не боје. 16. Чланови вршачке провизорне општине, ишту да им се одреди провизија од оних проћерданих хиљада, о којима је била реч у своје време. 17. Владика вршачки није хтео ништа да приложи на сирочад пок. ђуре Јакшића, велећи: „Срамота ме је мало да дам, а много не могу." — Дакдем н и ш т а не дати н и ј е с р а м о т а !*) 18. Зуб времена тако је истрошио здање карловачке гимназије, да ни „индијски екстракт" против з у б о б о љ е, који се тодико по новинама препоручује није у стању помоћи. Требало би га извадити па ново дати уметнути. 19. Пословица каже „трбуом за лебом," а боме дебели поп А. иде радије „трбуом за печењем". 20. Један нови Дон Гихоте види на мађарском сабору неке в е т р е њ а ч е, па мисли да су дивови. *) Е, али наш је владика рекао: имате новаца за бацање, те нриређујете села таком пијаници. (јдагач. При егзециру, Пре негде гледао сам како се солдати егзецирају. „Главу горе!" — „трбу унутра!" — „Прси на поље!" и т. д. Са мном је био и мој синчић, који већ иде у прву латинску школу, и баш је тога дана научио да се нога латински зове рев ресИв. Тај мој синчић доведе ме у неприлику запитавши ме: Је-ли татице, зашто се пешачке регименте зову инфантерија. Нисам знао да му одговорим. Него га запитам да како би их он назвао, кад му се то име не допада. На то се мој латинац мало замисли па онда брзо рече: Мени се чини да би више емисла имало, кад би се пешачке регименте звале П е д а н-т е р и ј а.