Стармали

„стармали" број 14. за 1879.

Шетња по Новом Оаду. XXVI. Кад се човек улицом шеће догађа се, да који пух заине, а може лако и да падне, те да нос разбије, шешир му с главе одлети, кључеви и цедуље из заложнице да му испадну из џепа, наочари се разбију, хаљине се у бдату искаљају, чакшире на колену пукну, штап се пребије, љубазница га види, друштво с „политичних басамака" га исмеје, керови га нападну и т. д. Запети се може у Новом Саду о какав камен, или о чије басамаке или о какве балване, којих је пуно по тротоарима; може — даље — запети о трговачке сандуке, што стоје празни пред дућанима, о пиљаричке корпе, или може разапетом главом ударити о какве замишљене шалукатре или пак може запети за какву препречену мотку или каквог препреченог кредитора и т. д. И ја сам данас запео на улици. Запео сам за једног новог песника на тавану српскога Парнаса, који је узјашио на свога песничког Росинанта и својим стиховима чини овај предео несигурним. Ујутру рано пођем у променаду надајући се доћи тамо до доброг фруштука и кијавице. Од како је пок. Дера убијен у по дана у нашој променади увек имам мало зазора и страха, кад видим да сам усамљен. Тако и данас. Кад наједаниут изиђе дрским кораком пред мене један човек у бостанџијском оделу са набраним чакширама и челом, облигатном шубаром на глави и неким у плаветну мараму увијеним пакетом испод пазуха. Ја се тргнем и већ турим руку у џеп да извадим буђелар и да му га предам, кад мој браца узе пакет испод пазуха, одвије мараму и извади једну књижицу под насловом „Српско огледало или Савет човечијег живота. Написао и издао Стефан Цветковић бегечанин (правдољубац). Свеска I. У Новоме Саду, штампарија Августа Фукса 1879. Прештампавање забрањује се." Понуди ми да купим. Мени падне терет с душе, кад сам видео у чему је ствар, јер на атаке ове врсте ја сам већ прилично навикнут, пошто ми се често у животу догађало и догађа, да револвер-распродачи вашарских списанија насрну на мене. Прекрстим се и купим један комад. Врло ми је мило било кад ми продавач рече, да је писац те књижице он сам, да је он лицем и персоном „Стефан Цветковић." Ово је врло добра идеја — помислим — да писац сам своје дело продаје (као што већ има уредника, који сами своје новине по вароши разносе) Ово ми мирише на американски адет. Књижицу стрпам у џеп и одем и*тек сам је код куће отворио. На првом месту је опис спровода пок. ђенерала Петра Биге у стиховима. Код толиких наших песника није се до сада нашао ни један, да безсмртном јунаку сентомашком Петру Биги оплете на гробу венчић успомене, него је то осгављено — Стефану Цветковићу! Док се остали песници у ово озбиљно доба, доба, где мишица српска јуначки се до јуче борила, просипају наши песници своја осећања црним очима и ру.јном вину, уздишу и пренемажу се, а кад умре јунак српски из светог времена борбе наше за слободу, ту се

не нађе ни један српски Омир, ни један Хервег, ни један Верешмартија, да закука над таквим јунаком, него се то оставља — бегечком бостанџији Стефану Цветковићу ! И ево како он описује колики је снровод био: „Сва парада улицом се пружа Све од Тројства па до Саве пужа." И за тим вели: „Звона звони Нови Сад се рони." И при крају: Генерала сви се опростише." Хтео је сирома да каже, да су се с генералом сви опростили полазаћи с гробља кући. Али најлепши је у овој књизи : „Савет родитељима и младежи у Банату". По духу и лепоти стила и језика сећамо се увенчанога појете Максима Задрина и његова монументална дела „Савет и растанак", а и тенденција је иста. Ево неколико бисера из тога низа : Син и ћерка по сокади Скитају се као млади ђаци." Па онда: „Ман се роде сада адвоката И њихових сви десет ноката Кад те муче и у руке скуче Остаћеш ти роде и без куће Нико неће (осим адвоката самих) рећи, да ово није мудар и пријатељски савет. И ова је фигура лепа : „Окреће се зими но сокаци Као нова снаја по буџаци." Помислите само како то мора изгледати, кад се нова снаја окреће по буџаци! Па онда вели за немарног човека: Сва му кућа крваве и душе А коњи им у шталама пуше Ка у Босној канда шљиве суше." Би ли који сликар умео нацртати како коњи у шталама на чибук пуше, и то да има изгледати као да у „Босној" шљиве суше! Је ли мајка родила српског сина, који ће нам у достојној слици претставити ту фигуру ? Ново, Миливоје, Крестићу — покажите ремек! Па слушајте и дивите се овоме резонирању : „Ко би казо пређашњи година Да ће пући обруч од једрина Доће време и скоро настати Ти репови морају одпасти Ко што има у Новоме Саду Видио сам шта фрајле имаду За њима се све шленови вуку Па тим себе они и утуку." Пророчки дух песников вели : „Мили роде чувај се од моде Зло ће бити нестаће и воде." Сегединци, посављанн и новосадски грађари, што су потопљени, нека се радују, јер ће н е с т а т и воде. Са нацијонално-економског гледишта интересантно је ово место: „Манте се атласки пруслука Ватаће вас нужда па и мука И велики сребрни дугмета Дат невисе <мода та проклета." Врло је добро учињено, што се на првом месту казало: „Пр еш т ам п а в ањ е з аб р а њ уј е се". Само