Стармали

127

димо и до прве смрти ио могућству уживамо ; шта ће пак на оном свету бити и ко ће тамо крекетати, о томе се има ко старати, због тога ми себи не разбијамо главе! Код нас нема комунистичких, социјалистичких и нихилистичких књига.; пак опет све комунално и равноправно живимо ! Ми немамо давидових псалмова које свети оди тако јако хвале, и соломунових „песама над песмама , с којима он — под именом неке побожносги — курише девојкама; пак опет зато, са нашом природном песмом коју људи дерањем називају — славимо свевишњега много усрдније и безазленије него ли све химне и молитве калуђера, пустињика и источњака!!" „Истина да и ми имамо своји непријатеља, који нас гоне и тамане; али су ти крвници од страног порекла; понајвише људи, чиме су на ново своју варварску нарав показали; — пак нам је чисто лакше, туђу суровост подносити, него кад би је морали од свога сопственог племена трпити ; зато и кажемо: „Крв наших убијца, нека падне на њиову главу!!"" „Швабе, Талијани, Французи и Шнањолци, они нас ждерући немилице конабе! — Засело им да Бог да! Роде, чапље, гемови, змије и сомови, то су нам наши највећи диндушмани; јер се само нашим белим месом хране! — Поцркали и они да Бог да! — Рибари и воденичари, и они нам не опраштају, него нас без свакога милосрђа онако шале ради и у неком смејању убијају ! — Бог их убијо са својим громовима! — Пак и сама проклета дечурлија, -— ови штенци наших крволока, — кад се поред воде сиграју, то им је најмилија забава грудвама нас гађати и јоште се церекати, кад се који жабац почне дерати од тешких незаслужених болова! — Болови им црева кидали да Бог да! — Ово су све као што се види врло немили нојави; али кад то сравнимо са патњама и упропашћивањем читавих човечијих племена, која гину ратујући за туђе обљубљене ид<?је; кад узмемо њиове велике порезе, које морају плаћати, да се војници, свештеници, званичници, нолицаји, финанци и шпијони издржавају, који ће им до смртнога суда потребни бити и увек их оптерећавати због њиове сопствене лудорије; кад узмемо мучну вечиту радњу, с којом подчињена класа, своју крваву кору хлеба заслужује и с којом све државне трошкове подмирује, који се сваке године све већма умножавају; кад то — велим — све у заслужно призрење узмемо, онда морамо хтели нехтели, наше патње спрам човечијих, као неко смиље и ковиље узети!!" „Вода заузима две трећине земаљске површине, иа то је све жабећија домовина! Наша су сва мора и језера^ реке и потоци, баре и ритови, и свуда смо — тако рећи — ми господари ! Не оремо, не сејемо, не жњемо, не возимо, не вршимо, не крунимо, не мељемо ; него куд год се окренемо, налазимо без зноја, своју поштену богодану храну; а ово је знак да никаква проклетиња на нама не лежи, као на роду људском ! Зима нас истина мало поза„Стармали" издази 10 , 20 и иоследњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на Змесеца1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу годину 50 гр., на но године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар 1 Још се могу добити сви бројев

мрза, али нам то ништа не шкоди, јер у пролеће опет к себи долазимо, те још са већом и фришкијом снагом свој стари омиљени обичај продужујемо, који се састоји у вечитом банчењу и певању! Гласови су нам истина мало храпави, али се у једно слију, таково погодно брујање сачињавају, да и саме окорале људе на признање побуђују, да је — као што Питагора каже: — хармонија цел била, при стварању овога света!!" „Будимо дакле раскалашне и веселе нарави, као и досад; милостивога срца, као и досад; уживајмо са благодарношћу у свима божијим даровима, као и досад; наше невоље подносимо стално и без роптатања, као и досад; а манимо се свију људских мудролија и извијања бургија у сго вилини чарапа, као и досад; јер такове ствари нити су кога усрећиле, нити ће кад год кога усрећити: ко год жели да буде човек, нека буде; начас му с белим луком! Јер сам уверен, да ако ко постане, хоће се усрећити као Турчин под Сентом, те ће кумити кугу да га умори, али ће и она бежати, од овог : божијег сметењака и несретника! „Радуј се с нама заједно, ти благословени жабећији роде мој! Добро је живети на овоме свету са безлобним срцем и мирном савешћу! Ви то обоје имате, само назите да се не изопачите, јер ће те с места — као ирви човек бити из раја изагнани, па ће и с вама бити хај хуј! биће и повуци и потегни!!" „А сад се праштам с вама ви моји брбљави љубимци; ви моје цукерпокерне крекетуше и блебетуше ; ви доброћуди урнеци целога рода животињског! Опростите ми, што сам вашу благолајавост тако дугачкој проби изложио; али ништазато; сад ће те овако одморни и са утрострученом снагом, још већма моКи дерати се, и то тако, да ће вас се најпосле морати и сами ваши поштовачи курталисавати!! С Богом !!!" (Опште жабећиЈе одобравање наступа; пљескању и брботању немож краја дочекати, као год да је цео рит оживио ; а жабци се све отимају, који ће ггре са говорником руковати и честитати му на његовој језгровитој на истини основаној беседи, која им је и човечије и жабећије племе у својој правој светлости преставила.) По саборској стенографији, превео из индо-жабећијег језика. н.

ШШР" Судећи по многим рекламацијама из Србије. које се односе на 14 број, држимо да тај број није пуштен преко, и у том случају залуду би га још једаред слали Но ми заиста не знамо шта је могло у томе броју бити на што би се ико у Србији могао нађи увређен, — а знамо то да таке намере нисмо имали. УРЕДН. Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Иретплату пак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима б новч. од једне врсте. „Стармалог" од почетка~до данас. НШб