Стармали

92

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 12. ЗА 1879.

К 0 К И Ц е. Шајкаши кад су изабрали иосланика мислили су да ће имати кога, који ће се место њих стидити. А сад виде да инак морају и тај посао на себе иримити. Мађари разбијају прозоре своме нрваку Јокају. Штета што нисмо већ научили мађарски (ако не језик а оно бар обичај), — па да и ми нашем прваку разбијемо не само прозор, већ и решетку на прозору. Турци сада заводе м а л у лутрију. В е л и к у су већ извукли, па ко веле да пробају сада срећу на малој. Мађарски сабор баш ни мало не одговара данашњем времену. На пољу је толика киша, а у сабору ипак нема довољно М о ч а р н о с т и.

Ја неразумем те немачке новине. Једнако веле да желе мир. Ко хоће мира тај не оштри ни ножеве, а они хоће да се „шлајфују" чак и градови (у Бугарској).

У Русији гоне нихилисте. Како је код нас сасвим друкчије. Код нас не може нико ни министром финансије ностати, док се не оиријатељи са нихилизмом. Недавно су у Одеси представ љали „Пут око земље". Представа је трајала од 7 сати у вече до 3 сата пред зору. Из тога се види, да су Руси мало спорији од нас ал да су много бржи од Енглеза, којима треба 80 дана да обиђу око земље, — ал кад је једанпут обиђу, то онда није позоришна игра, (него роман).

Све горе за горим. Мађаризирање није остало при школама, већ иде и даље, и дотле је дошло да срнски, уметник ако ће да се јавно продухсује, мора свирати на мађарском гласовиру. Ово је само зато опасно, што тај закон није уведен у Иешти пего у Н. Саду, и нису га створили Мађари већ Срби.

(Н. !>.) У Граду је имала бити изложба старина. Ал су је одгодили. 'Го је врло паметно, међу тим ће старине још старије постати.

Зар још и нове науке, Покојни ион Тоша из Обрежја учио је девет година богословију. Његове девете године, кад ће већ бога молећи подожити већ једном те дерне испиге, догодило се једнога дана у школи, да се професор са једним ђаком у богословски дишпут упустио. ђак је опонирао професору у неком пнтању и био је у неким стварима модерних назора, с којима се професор, заковани богослов, није могао да сложи. Тоша је донекле сдушао нове назоре онога ђака, али кад му је додијало устане срдито и осекне се на модерног богослова: „Та ћути, абдес ти твој, немој опет сад нове науке уводити, зар нам је мало ово досадашње, хоћеш ваљда због тебе да идем још девет година у богословију!" де.

ћира. Даклем Мађари баш хоће силом да нам накаламесвој језик. Како се тај посгуиак-зове. ? Спира. А како се може друкчије звати него каламитет.

ћира. Данас ме један полицај питао шта ја мислим о коњској изложби у Пешти. Спира. Па шта си му казао? ћира. Казао сам му: „е, ала сте паметни! кажите ви ако смете!"

ћира. А знаш-ли шта је ново са истока? С п и р а. Де да чујем. ћира. Обручајет сја раб божи Москов, рабје божијеј Турцији. С п и р а, Аха ! Даклем то значи генерал 0 б р уч е в. А шта значи у Бечу Ш у в а л о в ? ћира. ,,П1ува" не знам шта значи. А оно друго знаш и сам.

ћира. Даклем отац Герман вели да породицн Јакшићевој не треба ништа дати. Њему је покојни ђура био пијаница. С п и р а. 0, о ! па што то није народу пре казао, — па не би ни народ нишга дао пнјаници. Ст.

ћира. Јес' чуо да је Стојковић постао Пера Сегединац ? С п и р а. Како ти то мислиш ? ћира. Та председник је саборској комисији што спасава Сегедин. Спира. Па кад ће га сећи на четир черега? ћира. Та ваљда док се размаџари.

ћира. Шта вели Зелени Коста за говор ујака му Пере на сабору? Спира. Вели: новине лажу, није он тако говорио .