Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 3 2. ЗА 1879.

ћира. А да како вели да је говорио? Спира. Вели Коста: иричекајте људи док беседа ујина изиђе ио стеницо г раф с ким белешкама па ће те видити шта је диван! ћира. 0 ујо он с њиме заједно кроз трње.

ћира. Соиро брате, а куда ћемо ми бегати, ако нас поплави вода? Спира. Ја мислим, да бежимо у Сентомаш. ћира. Е, ал' шта ће браћа Сентомашани рећи за нас, кад виде да смо ми људи, који бегају од в о д е 1 Спира. Та да ви'ш, брате, нису ни Сентомашани баш велики пријатељи воде, бегају и они од ње. Аб. Предлог, Кад смо давали игранке у корист Сегединдима и другим невољницима, зашто неби сада приредили коју игранку на долмама новосадским, где би играчи н играчице, који су.зимус но дворанама скакали, играли и насапе оне што боље утапкали и утврдили. Аб.

Како се маџари. У Суботици се званично пописивало становништво од куће до куће. Дође ред на два брата оба права Буњевца. Том се приликом поведе овај разговор. Пописн а комисија: (старијем брату): Како ти је име, шта си? Старији Буњевац: Мата Ковачић, Мађар сам ! Пописна комисија (млађем брату): А како теби име, и шта си ? Млађи Буњевац: Фрања Ковачић, ја сам В р а н ц у з'! Пописна комисија: А од куд си ти Вранцуз, кад не знаш ни бекнути вранцуски. Млађи Буњевац: Кад је мој брат Мато Мађар а не зна ни беле мађарски, ко за што ја не би мог'о бити Вранцуз ?

Новости за време велике воде, У Новоме Саду расте јако вода и кирија; насапи и неке трговачке фирме неће се моћи одржати, многи ђаци прелазе у социјализам, ћуприја ће се н & сваки начин покварити, не помажу л а н ц и; дугова имамо много, већ нам је до грла — та водурина; за идућу годину већ се спремају календари, поплава ће бити општа; имамо сада опет два нова

докгора, опасносг је велика, само се бојати, да ће и многи људски живот страдати као у Сегедину; претплатника на српске листове и раденика на долмама врло је мало, те ћемо рђаво проћи; „фрише фире" и растење воде неће да престане; што још никад није било, ево је сада наступило, да то јест и у Тировом каналу има воде; на в р б е се не можемо више о сл а њ а т и, јер је и врбак сав у води; на сремској страни одваљују севиногради, јер их је вода подлокала, па шта ћемо онда ми локати?; чујем да су већ и Сомборци омрзнули на воду; Сентомашани су такође по целу ноћ на опрезу, не знам да ли и они због воде? У Карловци се усљед доласка Дунава појављују силне кесеге; и тамо се већ прави ларма и удара у сва звона. Перлежани се спремају за селење, те отпуштају марву, гоне мачку, терају кера, некипак деру лиса;Бечејци се почпњу бојати Тисе; Шајкаши траже по риту свога посланика, да им помогне; зелени Коста добује у зелен добош на ларму; кулпинске Швабе псују: Ту канали! ђурђевчани хвале бога, што су се пре 100 година из Темерина иселили и ђурђево населили. Рудолфсгнаден је у дубоке мисли у т о н у о; Енглези теше иотопљени свет говорећи: па и ми смо увек на ади, око нас је свуда море, па шта нам фали ! Аб.

ОД АБРАХАЖА А 8АТЈСТА С1АКА. Какав извор, такка чесма, Какав песник. таква песма ; Какав лекар, такав лек, Каква свирка, такви јек; Какав кувар, такво јело, Какви људи, такво село! Какав чобан, такви овди, Каква шума, такви ловди; Каква памет, таква брига, Какав писац таква књига ; Какав шустер такве нете, Какав отац, такво дете. дб.

Интерпункције у животу. Рођење је знак наводни („); младост је удивителна (!); брак је свеза (-); старост је почивка, пауза. (—); смрт је пункт (.); а надежда у будући живот, то је знак питања (?).

Љ у б а В> Господичић. 0 богињо живота мога, зар не разумете ви говор срца ? Госпођица. Молим извините, ја говорим само српски и немачки.