Стармали

„СТАРМАЛИ " БРОЈ

157

(м. газету). Тај мој пријатељ ^е велики алигатор (м. агитатор) и увек се борио за нашу народну анатомију (м. автономију). Насловна писмена за те новине дао је већ у Бечу калвинизирати (м. галванизирати). а мени као пријатељу рекао је и то да диспензира (м. диспонира) великом сумом новаца. У посматрању нашега рада биће увек врло шкрофулозан (м. шкрупулозан). Мој пријатељ је ожењен, ал му је жена хисторична (м. хистерична); доктори суњеностањезанеизлечимо декламирали (м декларирали), ал 1 ја држим, да се то не може баш апоплектично (м. аподикгично) тврдити". Аб.

Страсна недеља, (Иа живота једног грађаннна.) Недеља. — Нре подне ведро и лепо време, после ручка се навуче неки црн облак, те поче олуј и киша, а затим лед падати. У вече стиже глас, да је салаш и виноград сав потучен. Понедељак. Екзекуција дошла на врат. Трчи, узајмљуј и плати! Уторник. — Разболеше се три детета од дифтеритиса. Среда. — Банка, од које имамо 50 акција дошла под конкурс. Акције „три нове пар." Четвртак. — Кукурузи се удсегли на тавану и у амбару. Петак. — Ударила у марву марвена куга. С у б о т а. Пуница дошла у госте. Аб. Абуказемов календар, Ју л и. 11. Новосадски магистрат решава да се Дунав, из којега цела варош воду пије, одмакне даље у Фрушку гору, како неби протицао баш поред онога места, где се већ годинама ђубре стоварује и воду кужи. 12. Један репрезентант предлаже, да се једна пливаоница сагради на бари код јовановске цркве и школе — бар се више неби у тој бари деца давила. 13. У „Застави" пропоручује неко „Кафу од смокава"; према овоме имаћемо скорим и: пиринџе од мушмула, бибера од першуна, сочива од шаргарепе, грашка од патлиџана и т. д. 14. Један, који је првп пут чуо за „Француску комору", пита, да ли и у тој комори има доста букве и цепаница? 15. Новосадске „ФришеФиринице" шиљу „Стармалом" своје фотографије. 16. „Стармали" им обећава, да ће их скорим обесмртити. 17. „Акцијона страика" („Странка рада") у Хрватској претвара се уакционо друштво, јер јој акције највише Чивути покуповаше и шире по земљи. 18. Мати онога Швабе, што му Срби ономад живот избавише из Дунава, после дугог премишљања хтеде дати сиромашном веслару 30 новч. награде.

19. Један психолог рачуна, колико мора онај Шваба вредити, кад га рођена мати цени 30 новч. (нежност материнска обично претерује.). 20. Један брат Хрват доказује, да у Троједници нема неслоге између Срба и Хрвата, јер онде Срба и нема — све их је „Обзор" већ појео.

Кројачи-варалице, Неки млад човек седео у крчми при чаши вина, те ће у неком дишпуту рећи: „Сви су кројачи варалице!" Ту се десио један кројач, односно „шнајдер", пак ће скочити на ноге лагане и онога младог човека позвати да узме реч натраг. Но кад овај не хтеде своје речи на траг узети, онда ти кројач оде и тужи га суду. Судац је укорео младића због оних речи, а овај се обећа да ће своје речи и доказати само да му оставе времена три недеље дана. Допусти му се и он отиде у дућан. па купи 15 риФИ чоје, оде неком кројачу и рече му, да му направи од тих 15 рифи чоје један огртач. Кад је огртач био готов зааита младић кројача, да ли је што чоје остало? На што му кројач рече : „Боже мој, како то можете да мислите, та с тешком муком сам истерао огртач, остало је две три крнице — ено их и сад на земљи!" „Добро" — рече младић и оде с огртачем другоме кројачу и еапита га, да ли му може од тога огртача наиравити капут. „Зашто не", одговори кројач. „само морам гледати да ми буде доста материје, биће мало кубуре, ал' изићи ће " ! Капут би готов и на питање, да ли је што иреостало материје, насмеја се кројач и рече, да је он још морао једно парче чоје додати да изиђе. Сад наш младић однесе тај капут трећем кројачу и замоли га, да му од тога направи Фрак. И ту није ништа преостало, једва је изишао Фрак. Младић оде с Фраком четвртом шнајци и рече му: „Молим да ми од овога Фрака начинпте пруслук". Пруслук беше готов. . „Је ли заостало што материје?„ — „Ни труни, нешто мало крајичака, што их је после шегрт почистио." „Добро". Пруслук се однесе петом шнајдеру. „Хоћете л' ми моћи направити од овог пруслука једну капу?" И капа бијаше готова. „Јели остало што чоје." „Ни парченцета, једва сам скрпио капу." — С том капом сад оде ти наш млади пријатељ судији и ириповеди му, како је та капа начињена од 15 р и ф и ч о ј е и дода : „Зар дакле немам право кад речем, да су сви кројачи варалице. Но судија је био мишљења, да наш младић ипак нема права назвати „све" кројаче варалицама, то би могао тек онда тврдити, кад би покушао код с в п ј у кројача, а дотле му се не може дати за право. С тиме се ова историја свршује, јер незнамо, да ли је млади пријатељ и даље правио своје покушаје и променаде или није. Мора бити да се окануо ћорава посла.