Стармали

156

„стармали" број

20. за 1879..

Млађа госпа беше необично лепа, и на етаријој се видели јасни трагови негдашњих лепих црта, али у врло разореном облику, изгледаше поред кћери, као развалина стара поред новог лепог здања. Н ето, то ме је навело на мах на оно немило посматрање. У духу сам себи замислио младу госпу — беше још девојка — за неколико година нааред, у истоме виду, као њену матер н на мене наиђе сета и туга, што сам се уверио и том приликом, како се све мења што је земно. Доцније сам од тога терао читав занат. Младе и лепе сам девојке гледао у разним развалннским облвцима, шта више, ружне девојке видео сам као лепе старице, којима се матори младићи нежно улагују. То је противна страна цређашње збиље, то је лакрдија, која ми ту луду манију моју бар некако слади. По томе, кад бих се хтео удварати којој девојци, морала би она бити неугледна, ружна, ако хоћу. да ми у доцније доба буде угледна и лепа. На не само у доцније доба, већ одмах, од првога тренутка, јер ја у њојзи гледим већ сад будућу лепу старицу, те бих од првога дана уживао рајске сладости и среће, што ми је љубазница, евентуално жена тако лепа. Услед тога, не бих се смео никад ни приближити лепотици каквој, јер штаје мени хасна од тог, што је лепа, кад у њојзи гледим немилу и ружну стару баку. Чисто видим у духу, како многа млада а ружна девојка уздахне у себи, шапутајући: ох, кад бп се нашло много таквих момака, бар бисмо дошле и ми што пре под капу ! Жеиотицама нак није ни бриге, оне се смеју мојој манији и хвале бога, што је за сад само један с таквим душевним очима на свету. Да, оне се смеју и упућују ме, да се само држим ружних девојака. кад су у мојим очима лепе. Тако је то, лепотице моје, оне и јесу лепе у мојим очима, али само као — старице, а то ћете ми допустити, да ћу се, као врстан члан омладине, држати свога пара, па ма био у будућности и неугледан и ружан, с тим пре, што ни моја коса неће остати свагда тако густа, као што је сад. У осталом, тиме не намеравам никако изрећи свој назор и своје начело, немојте их се ни држати, то је просто — ашиковање. Но опет зато немојте, депотице моје, бити тога убеђења, да ће садашња лепога ваше остати вечита. Упозорићу вас само на песму Хајнеову која, у слабом преводу, вако гласи: Лето жарко сада пече На тбом лицу убавоме, А студена зима сече У твом срцу маленоме.

Само кад се сете. Многи од данашњих ђака што се уче у Бечу и Пештк, кад ии отац иошље новаца у писму, кад већ те новце нотроше, онда се сете да ирочитају очино писмо.

„Варанда" као тумач, Узимам си част представити вам госп. „Баранду" лаћмана у миру, бившег ађутанта и бившег „тумача* код једног бившег „аудитора" у сиротој бившој „граници" и т. д. и т. д. С овим бих ти најпрељубезњејши читатељу, мог госп. Баранду с целом титулом препоручити могао, да нисам уверен, да ћеш ме пресећи с ускликом: „Та познајем ја лаћмана Баранду". Ал вере ми и јесте тако, па ко неће познавати Баранду, и кога он у Банату, Сремуи Бачкој још непознаје, мождасамо оног, што се није још родио, а од манастира онај, што ће се тек зидати. Елем наш је „Баранда" — узгред буди речено, још грчки младожења, јер неће никако своју златну слободу да прода, ипак што скоро сваки дан љубавна писма добија, — Беше једном и тумач. Па како је тумачио? Од прилике ев' овако: Дођу две партаје Срби, код аудитора, а аудитор „немац", па ни беле српски даклем дај тумача Баранду. Поче тужитељ, да приповеда, иа из иочетка ће рећи: „Молим лепо. да кажем ствар од краја до конца" Аудитор ће на Баранду: „Но вос согтер" а Баранда брже боље: „Ег л \ г 111 гоп Еис1 1л$ гит 2 \\"Ш1 еггаШеп". II по тој формн превађа Баранда и следеће овако: „Дувају у једну тикву" са „В1азеи ш еш КигНв". ,,11ш не праши" са ,,таећ кеш 8<:аић." „Тапе му госино" са „Ље В1е1ки§е1 Дев 11аивга1:ег". „Та не циврај се, пего реци са „§ећ шасћ кехпе 21Пеги, вопЛегп 8а§ ; §". „Тешко мени по теби" са „8сћ\тег ппг, гЛег сћг." „Није него ротква." са „Кет вопЛеги ЕеШ§' : . „Јовапово масло" са „Јоуап'з бсћтак" и т. д. и т.д. тако да се на послетку и самом аудитору дало на чудо тумачење браца „Баранде" иа ће му срдито: „81е 1сћ \\-е! : 88 пјс Ш е1\\-ес1ег втс! Ље Раг^ехеп ,ос!егб1е ос!ег 1сћ, еш Хагг", а мој ти Баранда одма партајама величанствено : ,.Каже господин аудитор, да сте или ви, или он. (а своју част прећута паметни) луд, зато „хало марш напоље". д. п, извртало. Стране речи, Нма људи, који имају рђав обичај, да у говору непрестано употребљују стране речи, да би своју впсокоученост показали. Еећином ти људи и не знају људски шта те речи значе, те их врло незгодно и без смисла употребљују. Тако мој пријатељ Жарко овако ми је ономад приповедао: „Ономад сам седео с мојим пријатељем на балону (место балкону) и он ми приповедаше, да је добко конФесију (м. концесију), да издаје нову газелу

То ће се већ изменити, Голубице моја бела ! На лицу ће зиме бити А у срцу жара врела. Између моје маније н сигурне будућности леже само неколико годиница, а то су баш оне годинице, у којима треба употребити време. К. Р.